Naredba za registrovanje se odnosi na muškarce starije od 16 godina iz pretežno muslimanskih zemalja koji su ušli u Sjedinjene Države pre septembra prošle godine. To znaèi pre nego što je na osnovu kongresnog ovlašæenja uveden sistem registrovanja stranaca koji ulaze u Sjedinjene Države preko amerièkih graniènih prelaza. Ti ljudi treba da se jave najbližoj useljenièkoj kancelariji, gde im se uzimaju otisci prstiju, fotografišu se i ispitaju o sopstvenoj delatnosti i vezama u zemlji. Portparol Sekretarijata za pravosuðe, Horhe Martinez, ukazao je da su novi propisi deo odbrambenih mera u ratu sa terorizmom.
“Oseæamo da tu postoji realna moguænost da su potencijalni teroristi ušli u Sjedinjene Države pre primene ovog programa na graniènim prelazima. U tom smislu, ovo unutrašnje prijavljivanje ili specijalni registracioni program kako ga zovete, predviða retroaktivno registrovanje pojedinaca za koje se smatra da zbog nacionalne bezbednosti ili nekih obaveštajnih podataka, izazivaju poveæanu strepnju za nacionalnu bezbednost ili veæu opasnost za sigurnost i nacionalnu bezbednost ljudi u ovoj zemlji i koji bi danas više nego verovatno bili registrovani na graniènom prelazu.”
Prvi krug registrovanja decembra prošle godine, odnosio se na muškarce iz šest država sa spiska država-pokrovitelja terorizma amerièkog Državnog sekretarijata, meðu kojima su Iran, Irak i Sirija. Drugi krug se odnosio na muškarce iz još 12 pretežno muslimanskih država i Severne Koreje. Specijalni registracioni program je izazvao kontroverzije od samog poèetka u decembru. Imigracioni advokati i borci za graðanska prava ukazuju da su nedovoljna javna obrazloženja programa izazvala zbunjenost i paniku u zajednicama doseljenika. Struènjaci za bezbednost poput Džulijet Kajem sa Harvardskog univerziteta, inaèe bivše savetnice za nacionalnu bezbednost u Sekretarijatu za pravosuðe, tvrde da se program odnosi na pogrešne ljude.
“Teroristi koji planiraju nekakava zlodela u Americi, verovatno se neæe naæi meðu onima koji æe dobrovoljno da se registruju.”
Portparol Sekretarijata za pravosuðe, Horhe Martinez, ne slaže se sa time i kaže da æe potencijalni teroristi pokušati da se povinuju amerièkim zakonima da ne bi privukli pažnju na sebe.
“Poznata je èinjenica da je Muhamed Ata, jedan od otmièara aviona 11. septembra, uistinu bio u jednoj kancelariji Službe za imigraciju i naturalizaciju - da zatraži promenu vize.”
Bez obzira na to, Karim Šora, iz Amerièko-arapskog odbora za borbu protiv diskriminacije, smatra da su propisi za registrovanje stranaca i druge bezbednosne mere usredsreðene na muškarce iz arapskih i muslimanskih zemalja, isto što i rasno obeležavanje ljudi.
“Ovi propisi su tako preširoki da utièu na velike segmente stanovništva i vi u suštini žigošete cele nacionalne zajednice iskljuèivo na osnovu èinjenice da su to muškarci i da su pristigli iz odreðenih zemalja.”
Šora ukazuje da su meðu osumnjièenima za terorizam koji su u ovom trenutku u amerièkom pritvoru, tri Britanca i Amerikanca. Pojedini struènjaci za bezbednost smatraju da jako usredsreðivanje na muslimanske posetioce iz inostranstva dovodi do otuðenja samih zajednica - koje bi mogle da pomognu da se uðe u trag osumnjièenima za terorizam. Iduæeg meseca je rok za registraciju došljaka iz Pakistana i Saudijske Arabije. Ovim propisima ne podležu diplomate, izbeglice i svi koji traže politièki azil.