Po reèima Veslija Klarka, rat treba uvek da bude poslednja opcija i nikada ne treba zaboraviti da u vojnim operacijama stradaju nevini ljudi i dolazi do materijanog razaranja. To isto važi za moguæi vojni sukob sa Irakom. No, u ovom sluèaju izbegavanje rata zavisi od samog Sadama Huseina i njegove spremnosti da se liši oružja masovnog uništenja. A ukoliko do rata doðe, to æe biti složenija operacija od Zalivskog rata 1991. -- kaže Vesli Klark:
“To æe biti komplikovanija i teža operacija, jer treba ne samo poraziti iraèke oružane snage nego sprovesti promenu režima, kao i pronaæi i uništiti oružje masovnog uništenja. Biæe, pri tom, potrebno održati dobre odnose sa stanovništvom, spreèiti moguæu anarhiju zbog pada vlade i pripremiti se za druge moguæe negativne posledice, poput humanitarne krize”.
Takoðe je važno da moguæi rat sa Irakom ne bude tumaèen kao amerièki sukob sa Islamom, napominje Vesli Klark:
“Smatram da Sjedinjene Države treba da budu izuzetno pažljive da se ne bi stvorio utisak da se radi o jednostranoj politici. Bio sam komandant operacija na Kosovu, koje su preduzete za zaštitu albanskog stanovništva pretežno muslimanske vere. Pomogao sam i u mirovnim pregovorima za Bosnu i Hercegovinu gde smo izdejstvovali prekid borbi radi zaštite bosanskih muslimana. Mislim da je amerièka politika pokazala da je pravièna i da Sjedinjene Države preduzimaju vojnu akciju u ime zaštite ljudi bez obzira na njihovo poreklo, a ne u ime vere.”
Intervencija na Balkanu preduzeta je zbog ugrožene stabilnosti regiona, dok eventualni rat sa Irakom ima drugaèiji povod, tvrdi bivši šef NATO-a:
“Sada je u pitanju drugaèija potencijalna opasnost, koja se tièe promene ravnoteže snaga na Bliskom Istoku, kao i moguænosti da oružje masovnog uništenja dospe u ruke bezobzirnog lidera, koji je sklon agresiji kada zato ima snage. To se veæ pokazalo u prošlosti. Dakle, situacija sa Irakom je drugaèija od balkanske krize, u igri je mnogo više faktora”.
Da li je ipak moguæe izbeæi rat sa Irakom?
“Teško je predvideti. Amerièka administracija ima nekoliko opcija. Lièno verujem da Sadam Husein poseduje oružje masovnog uništenja. Verujem da su amerièki obaveštajni podaci o tome vrlo precizni. Nema razloga da se u njih sumnja. Sadam nije bio pošten u deklaraciji o iraèkom oružju. Oèigledno je da tekuæe vojne inspekcije treba da provere verodostojnost te deklaracije. Takoðe oèekujem da æe Sjedinjene Države izneti svoje argumente i onda æe svet morati da odluèi koji su sledeæi koraci. Mislim da Sadam Husein neæe pristati na dobrovoljno razoružavanje, a to znaèi rat je neizbežan”.