Džordž Buš je prvenstveno suoèen sa dvostrukim zadatkom: mora da pripremi zemlju za moguæi rat protiv Iraka i da joj pruži uveravanja da æe se loše stanje ekonomije popraviti. Politièki analitièar Stjuart Rotenberg smatra da æe se veèeras predsedniku Bušu pružiti prilika da stane na put nekim negativnim trendovima zapaženim u anketama javnog mnejnja:
”Kao prvo, stopa predsednikove popularnosti opada i vlada opšta percepcija da na ekonomskom planu gubi bitku, dok ni na domaæem, ni na medjunarodnom planu još uvek nije stekao podršku za potencijalni rat protiv Iraka.“
Nedavno sprovedene ankete pokazuju da sve veæi broj Ameriknaca želi da Ujedinjene nacije podrže vojna nastojanja da se razoruža Sadam Husein. Politièki ekspert pri institutu Amerikan enterprajz ovde u Vašingtonu, Norman Ornstin, smatra da predsednik Buš mora nastaviti da iznosi argumente zašto æe SAD možda same morati da preduzmu vojnu akciju protiv Iraka:
”Da li æe moæi da izgradi dublju podršku za svoju politiku na osnovu mišljenja preko 40 odsto Amerikanaca koji smatraju da treba preduzeti vojnu akciju protiv Iraka ali jedino uz podršku drugih zemalja i preko Ujedinjenih nacija? To su izazovi sa kojima je suoèen.“
Konzervativni republikanci i dalje snažno podržavaju predsednika. Bivši zvaniènik Pentagona, Rièard Perl, smatra da bi predsednik Buš trebalo da bude agresivniji u domenu insotrane politike pa èak i po cenu da naljuti stare prijatelje i saveznike:
”Neki ljudi su ponovo iznenadjeni i zapanjeni što SAD ponovo insistiraju na vodeæoj ulozi u svetu. To posebno teško pada nekima od naših evropskih saveznika. Kao na primer, Francuzima i Nemacima koje je neko nedavno nazvao ”osovinom dvoliènika.“
Medjutim, mnoge demokrate ne misle tako. Senator iz Masaèusetsa, Edvard Kenedi, upozorava da predsedniku preti sve veæi antagonizam u medjuanrodnoj areni zbog naèina na koji vodi inostranu politku.
”Moja kritika na raèun inostrane politike Bušove administracije glasi da je to izgleda inostrana politika zasnovana na motu -- ”biæe kako ja kažem ili nikako.“
Pored sve veæe zabrinutosti zbog Iraka, u anketama javnog mnjenja takodje je uoèljivo nezadovoljstvo naèinom na koji predsednik Buš prilazi ekonomskim pitanjima. Èak i konzervativni ekonomski analitièari poput Kevina Haseta upozoravaju da neizvesnost oko situacije sa Irakom postaje veliki teret za amerièku privredu:
”Ukoliko vrlo skoro ne rešimo iraèku situaciju, verovatno æe potrajati ovo ružno, neizvesno stanje u kojem smo -- koje nije oporavak, a moglo bi da bude nagoveštaj recesije.“
Trenutna popularnost predsednika Buša je, prema anketama, nešto niža od skoro rekordne koju je uživao u javnosti posle teroriostièkih napada 11. septembra. Još uvek 55 do 60 odsto ispitanika smatra da on dobro obavlja svoj posao, a takvi rezultati generalno važe za vrlo dobre u sredini predsednièkog mandata.