Dž.S.: Zakonski predlog za normalizovanje odnosa izmedju SAD i Jugoslavije sada se nalazi u Odboru za namenska sredstva, u Predstavnièkom domu i u Odboru za finansije, u Senatu. Zakonski predlog jos nije ponovo podnet, ali æe se to dogoditi verovatno 25. februara. Predstavnièki dom namerava da podnese taj zakonski nacrt direktno na plenarnoj sednici. Održaæe se ogranièena debata, bez dodatnih amandmana, a za usvajanje biæe potrebna dvotreæinska veæina. Senat æe, nadamo se, uzeti u ramatranje taj nacrt iste nedelje i takodje odmah glasati o njemu. Ako ne bude teškoæa, nacrt æe biti dostavljen predsedniku da ga potpise, u aprilu ili maju.
B.M.: Da li viditi bilo kakve prepreke usvajanju tog zakonskog predloga?
Dž.S.: U razgovorima, decembra meseca prošle godine, kongresmen iz države Merilend, Ben Kardin, izneo je izvesne zamerke u vezi sa saradnjom Jugoslavije sa Haškim sudom. To pitanje je sada ponovo potegnuto. Mnoge kompanije su veoma zainteresovane za usvajanje tog trgovinskog zakona, u okviru koga se nalazi 435 zasebnih zakonskih akata. Ukoliko se ispostavi da je bilo koji od njih kontroverzne prirode, on æe biti povuèen kako ne bi bio odbijen ceo predlog zakona. Imamo rok od dve nedelje za rešenje tog pitanja.
B.M.: Iz kojih razloga kongresmen Kardin ima takav uticaj na taj zakonski nacrt?
Dž.S.: Kongresmen Kardin je èlan Helsinške komisije, što je važna funkcija, i on održava tesne veze sa Haškim sudom. Ali, još važnije je to da je kongresmen Kardin èlan Odobra za namenska sredstava. To znaci da on, ukoliko ima neku zamerku, može da povuèe nacrt zakona iz procedure. Kancelarija kongresmena Kardina je prenela ne samo amerièkom Državnom skertarijatu veæ i vladi Srbije i Crne Gore, da on traži èvrstu i neprekidnu saradnju sa Haškim sudom, kao i to da se tužoicima Haškog suda odobri pristup jugoslovenskim vojnim arhivama, u vezi sa pojedincima koji su optuženi za ratne zloèine. Mogu vam takodje reæi da kongresmen Kardin nema zamerki na zakonski nacrt o normalizaciju trgovinskih odnosa sa Jugoslavijom i veruje da bi ga trebalo odobriti. Ali on traži èvrste garancije o saradnji sa Haškim sudom.
B.M.: Šta bi moglo da se dogodi ukoliko zamerke kognresmena Kardina budu usvojene?
Dž.S.: Ako se to dogodi, odnosno ako vlada u Beogradu ne bude u moguænosti da ispuni te uslove, zakonski nacrt æe biti povuèen. To æe znaèiti da æe sledeæa prilika da se podnese zakonski nacrt o normalizovanju trgovinskih odnosa zahtevati njegovo ukljuèenje u neki novi zakonski nacrt, što æe biti veoma teško. Ili æe pak morati da se èeka na sledeæi nacrt zakona o trgovini, koji æe verovatno biti podnet u 109. Kongresu, 2004. ili 2005. godine.
B.M.: Za usvajanje nacrta zakona o normalizaciji trgovinskih odnosa izmedju SAD i Srbije i Crne Gore postavljani su dodatni uslovi. Da li bi to moglo da se ponovo dogodi?
Dž.S.: To bi moglo da se dogodi. Reè je o specificnom problemu koji se odnosi na generala Mladiæa. To pitanja se proteže veæ duže vremena. Ambasador Pjer-Rièard Prosper je bio u Beogradu pre nekoliko nedelja i razgovarao o tom pitnaju, a isto su uèinili predstavnici Haškog suda i Evropske unije. General Mladiæ bi mogao da se dobrovoljno preda Haškom sudu ili da bude uhapšen. Vašington shvata da Mladiæa štite paravojne snage i da bi prilikom njegovog hapšenja mnogi životi bili dovedeni u pitanje. Ja nemam odgovor na to. Medjutim, izgleda da jedna jedina osoba drži zemlju taocem u vezi sa tim pitanjem.
B.M.: Šta bi vlada Srbije i Crne Gore mogla da uèini da se poboljšaju moguænosti za usvajanje tog nacrta i druga pitanja koja se odnose na tu zemlju?
Dž.S.: Veæ nekoliko godina naglašavam da je svakako najvažnije pitanje nedostatak prisustva kancelarije za odnose sa javnošæu u Vašingtonu. Novi ambasador Vujaèiæ obavlja odlièan posao i aktivno radi u Kongresu, ali mu je potrebna pomoæ. Potrebna mu je podrška u domenu odnosa sa javnošæu. Na primer: kosovski Albanci imaju veæi uticaj na Kapitol hilu nego Srbija i Crna Gora, sto je žalosno, jer je Kosovo samo deo Srbije. Medjutim, stvari su postavljene tako kao da je reè o dve nezavisne zemlje. Vlasti u Srbiji i Crnoj Gori su svesne toga, govore o tome, ali ne èine ništa. A dela govore više nego reèi.