Srpska dijaspora u Sjedinjenim Državama sa velikim interesovanjem prati dogadjaje na jugu Srbije i na Kosovu. Politièki analitièar i potpredsednik vašingtonskog ogranka Kongresa srpskog jedinstva, Nebojša Maliæ, izneo je u razgovoru sa našim kolegom, Branko Mikašinoviæem, svoja gledišta prema situaciju na jugu Srbije, na Kosovu, kao i stav Vašingtona o tome:
B.M.: Da li i u kojoj meri postoji veza izmedju dogadjaja na jugu Srbije, na Kosovu i u Vašingtonu?
N.M.: Mislim da postoji velika veza izmedju dogadjaja na jugu Srbije, na Kosovu i Vašingtonu samim tim što su vremenski toliko bliski da bi morali da budu povezani. Nemoguæe je zamisliti da postoji neka vrsta nezavisnog delovanja izmedju pokušaja kosovskih Albanaca da izglasaju rezoluciju o nezavisnosti u kosovskom parlamentu, pokušaja dva kongresmena da provuku rezoluciju o podršci toj nezavisnosti u amerièkom Predstavnièkom domu i napora predstavnika kosovskih Albanaca, odnosno Albanaca u Preševskoj dolini, da posle dužeg vremena reaktiviraju pokušaje da se otcepe od Srbije i pripoje Kosovu.
B.M.: Po vašem mišljenju, iz kojih razloga upravo sada dolazi do napetosti u južnom delu Srbije?
N.M.: Mislim da je napetost u južnom delu Srbije pretežno nastala zato što se sada poèinje govoriti o nekoj moguænosti podele Kosova. Premijer Djindjiæ je na jedan taktièan naèin priznao moguænost da æe se tako nešto verovatno desiti i to je, naravno, prilika koja se mora iskoristiti, iz njihove perspektive. Takodje je nastala zajednica srpskih opština na severu Kosova, a predstavnici Albanca u Preševu su èak izjavili otvoreno i direktno da je njihova želja da se pripoje Kosovu. Znaèi, ako se srpska zajednica na severu Kosova odvaja, i ako bi se srpska zajednica odvojila, onda bi Albanci želeli da se pripoje Kosovu, kao takozvano istoèno Kosovo. To je takodje jedna metoda pritiska na srpsku stranu da se o pitanju Kosova ne može raspravljati bez južne Srbije.
B.M.: Mada se ovde u Vašingtonu ne pridaje velika važnost predlogu rezolucije o nezavisnosti Kosova, koji su podneli kongresmeni Hajd i Lantoš, kako vi gledate na to pitanje?
N.M.: Milsim da je rezolucija od kljuènog znaèaja i mislim da je greška ne pridavati joj pažnju i važnost, jer - mada ne nosi zakonsku snagu - sama po sebi, ona pruža otvorenu podršku albanskom separatizmu na Kosovu i na neki naèin ogranièava opcije amerièke vlade u smislu formulacije amerièke politike prema toj pokrajini. Bez te rezolucije, Amerikanci bi bili u prilici da imaju potpuno otvorene opcije što se tièe Kosova -- dakle njegovo vraæanje u Srbiju, potpunu nezavisnost ili neku vrstu medjustatusa ili podele, ili šta god veæ. Prihvatanjem ove rezolucije u Predstavnièkom domu, mada je to još neizvesna stvar, jer nije predmet rasprava ni u odboru, opcije bi se veoma ogranièile, jer bi onda Stejt departmant bio u poziciji da mora da ide nasuprot politièke volje Kongresa, što je politièki vrlo nepopularno. Mislim da oni smatraju da je samo postojanje ove rezolucije, pogotovu u njenom sadašnjem obliku, nebitno, ali mislim da je to greška.
B.M.: A kakav je stav zvaniènog Vašingtona, po vašem mišljenju?
N.M.: Po mom mišljenju stav zvaniènog Vašingtona je još uvek otvoren. Mislim da se sva diplomatija usmerava na Irak, da se sve usmerava na Bliski istok i da je Balkan jedna stvar za koju nije toliko važno da se nadje rešenje, koliko je važno da o njoj ne brinu u ovom trenutku. Mislim da bi ih takav stav mogao navesti da uèine neke stvari koje nisu baš najbolje promišljene, koje bi mogle da budu ishitrene i smetnja daljoj normalizaciji stvari u regionu.
B.M.: I na kraju, K-FOR je nedavno uhapsio trojicu Albanaca optuženih za ratne zloèine na Kosovu, a Mihail Štajner je najavio moguænost decentralizacije vlasti u pokrajini. Kako vi gledate na ta dva dogadjaja?
N.M.: Gospodin Štajner je najavljuje decentralizaciju od kako je došao na položaj upravitelja Kosova, i to nije ništa više od onoga što se obavezao da æe uraditi u raznoraznim sporazumima sa gospodinom Æoviæem, vladom Srbije i Srbima na Kosovu. Iskreno mislim da, ako je ozbiljan u toj svojoj nameri, da je krajnje vreme da se to uradi. Sto se tièe hapšenja trojice Albanaca, ja sam èuo o èetvorici koji su optuženi, ali mi nije još uvek jasno za šta se optužuju, za koje zloèine, i da li su optuženi kao pripadnici takozvane Oslobodilaèke vojske Kosova ili kao pojedinci koji su poèinili zloèine protiv èoveènosti. Mislim da je još prerano govoriti o znaèaju tog dogadjaja. Cinici bi rekli da su i jedna i druga stvar pokušaji da se zadobije poverenje Srba, što možda nije daleko od istine.