Vesti da èlanovi porodice Ibn Saud, koja vlada Saudijskom Arabijom poslednjih pola veka, razmišljaju o postepenom uvoðenju politièkih promena, izazvale su izvesnu pažnju u nekim od vodeæih amerièkih listova. Dnevnik koji izlazi u prestonici države Roud Ajlend -- “Providens džurnal”-- naslovio je uvodnik na tu temu - “Saudijski vetrovi promena”.
”Kako navode èlanovi kraljevske porodice, nakon što Sjedinjene Države i njihovi saveznici budu završili sa Sadamom Huseinom, prestolonaslednik princ Abdula, koji de fakto vlada zemljom, zatražiæe od Sjedinjenih Država da povuku svoje snage iz Saudijske Arabije. Nakon toga saudijski prestolonaslednik namerava, kako je izvešteno, da zapoène u sledeæih nekoliko godina da sprovede politièke reforme u zemlji. To bi pored ostalog ukljuèivalo izbor poslanika za pokrajinske i nacionalnu skupštinu. No, žene neæe imati pravo glasa, bar u poèetku. Transformacija Saudijske Arabije je ipak veliko pitanje. I više sekularno orijentisana arapska društva imaju teškoæa da sprovedu demokratske promene. Meðutim, iako je demokratizacija veliki iziazov za Saudijsku Arabiju, ona bi oznaèila važan napredak i za Saudijce i za nas.“
Njujorški list Dejli Njuz je mnogo više skeptièan:
Saudijska vlada kaže da je protiv terorizma. Ona tvrdi da su u toku reforme kako bi se rešio taj problem. Ali, zašto te reforme ne ukljuèuju uæutkivanje podstrekivaèa terorizma? Saudijski prestolonaslednik je u novembru rekao vodeæim èlanovima saudijskog sveštenstva, ukljuèujuæi velikog muftiju, da utišaju svoj govor mržnje. Meðutim, upozorenja su beznaèajna ako nisu propraæena akcijom. Veliki muftija neæe poslušati. A Saudijci æe samo da konstatuju da se nalaze u neprijatnoj situaciji.“
List “Boston Gloub” je optimistièniji:
”Ponekad, da bi stvari ostale iste, moraju malo da se menjaju. Nigde gde neizabrana dinastija upravlja zemljom nije veæa potreba da se sprovedu reforme odozgo na dole, nego u saudijskoj kraljevini. Jedan od razloga je njihov sopstveni interes. Promena je možda nužna da bi se održali na vlasti. Ukoliko bude uklonjen Sadam Husein i u ujedinjenom Iraku bude uspostavljena izabrana vlada koja æe zameniti policijsku državu partije Baas, neæe biti nikakvog drugog, osim vojnog, izgovora da amerièka vojska ostane u Saudijskoj Arabiji. Amerièke baze æe smetati verskim oseæanjima nekih Saudijaca i takoðe vredjati njihov nacionalni ponos.“
Milvoki Džurnal Sentinel iznosi sliènu argumentaciju:
”U stvari, meðu mladim intelektualcima je rasprostranjena ogorèenost zbog korumpiranosti vlada u arapskom svetu, ne samo u Saudijskoj Arabiji nego i u sekularnim arapskim zemljama kao što je Egipat. Amerièka podrška tim režimima je delimièan razlog antiamerikanizma u regionu -- kao i nekritièna amerièka podrška Izraelu, ukljuèujuæi i oštre mere ugušivanja palestinskog ustanka.“
List Èikago Tribjun analizira razloge zbog kojih Saudijska Arabija razmatra promene:
”Postoji nekoliko katalizatora nagoveštaja reformi. Zemlju je teško pogodio pad cena nafte. Mlaða generacija profesionalaca koji su školovani na Zapadu postala je nemirna. Islamski teroristi su ogorèeni što su Saudijci dozvolili da amerièka vojska dobije baze na njihovom tlu. No, izgledi da æe Irak posle Sadama biti razdiran unutrašnjim sukobima ili æe biti pod amerièkom vojnom okupacijom, doprinose jaèanju demokratskih težnji u Saudijskoj Arabiji.“