Bivši èlan amerièkog Kongresa, Nut Gingriè je u svom nedavnom nastupu, ovde u Vašingtonu, ukazao na podvojenost u politici Vašingtona. Gingriè je pri tom nazvao Državni sekretarijat slomljenim instrumentom diplomatije koji želi da potkopa politiku predsednika Džordža Buša. Takoðe je istakao da je nakon šest meseci promašene diplomatije, pitanje Iraka propraæeno uspehom nakon samo jednomeseène vojne akcije. Gingriè tvrdi da Državni sekretarijat ne može da se poredi sa Pentagonom. Dok je Gingriè nastupio u ime neokonzervativnog civilnog voðstva u sekretarijatu za odbranu, èiji èlanovi svakako nisu pobijali njegove tvrdnje, predsednik Buš i njegovi saradnici brzo su se distancirali od njegovih napada na raèun administracije. Po reèima Stivena Volta, profesora meðunarodnih odnosa na školi Kenedi harvardskog univerziteta, pomenuti antagonizam se veæ neko vreme zaoštrava. Volt takoðe ukazuje da polemika nije toliko oko rata sa Irakom, veæ oko toga koliko æe dugo trajati amerièko angažovanje u posleratnom Iraku:
“Sa stanovišta Državnog sekretarijata u poslertanom Iraku je potrebna multilateralna saradnja, jer bez obzira na moæ Sjedinjenih Država, one treba i dalje da vode raèuna o gledištima drugih zemalja. Bez obzira na vojnu pobedu nad, inaèe, prilièno slabim zemljama -- kao što su Avganistan i Irak -- èinjenica je da su Sjedinjene Države sve manje popularne širom sveta. Državni sekretarijat je zabrinut zbog toga”.
Meðutim, Kliford Mej, koji vodi Fondaciju za zaštitu demokratije ovde u Vašingtonu, smatra da Stejt dipartment treba prvenstveno da vodi raèuna da politika Bele kuæe bude sprovedena:
“Nije stvar šta æe olakšati posao državnog sekretarijata, veæ šta pomaže promociju predsednikove politike u svetu danas i smatram da je to posao ljudi u Stejt dipartmentu”.
Mej takoðe smatra da amerièka diplomatija treba da se reformiše kao što je to veæ uèinio sekretarijat za odbranu. Stejt department treba da poène da funkcioniše kao institucija 21 veka, a ne da operiše kao pre 30 godina - kaže Mej. No, profesor Volt upozorava da politiku neo-konzervativnog voðstva u Pentagonu ne treba uzeti zdravo za gotovo. Neokonzervativci žele da nametnu amerièku moæ unilateralnim merama bez obzira na amerièke saveznike i na Ujedinjene nacije, kaže Stiven Volt:
“Nastupio je u stvari period u kojem neokonzervativci žele da upotrebe moæ Sjedinjenih Država što je moguæe brže i više. Oni se ne ustežu od sprovoðenja agresivne politike i gaženja svojih politièkih protivnika. Državni sekretarijat -- koji se zalaže za legitimnost i vodi raèuna o svetskom javnom mnjenju -- neokonzervativci smatraju smetnjom. No, suštinu tekuæe polemika èini vizija ispravne amerièke uloge u svetu”.
Preovlaðuje mišljene da u toj debati Pentagon i njegovo neokonzervativno voðstvo, naroèito nakon pobednièkog rata u Iraku, imaju prednost nad državnim sekretarom Kolinom Pauelom. Meðutim, profesor Volt smatra da to nije i poslednja reè:
“S obzirom da u doglednom vremenu verovatno neæe doæi do novog rata, nastupiæe period u kojem æe Kolin Pauel imati veæi uticaj i u kojem æe biti potrebno mnogo toga popraviti na diplomatskom planu. Takoðe, administracija predsednika Buša je obeæala da æe sada preusmeriti pažnju na izraelsko-palestinski problem, koji se jedino može rešiti diplomatskim, a ne vojnim putem”.
Drugi analitièari smatraju da æe se konflikt izmeðu Pentagona i Stejt dipartmenta nastaviti, i da æe pri tom dve strane prolaziti kroz razlièite faze uspona i promašaja.