Sigurna sam da u ovom trenutku poèinje novo poglavlje u razvoju demokratskih institucija i ekonomskog i društvenog života Crne Gore i uverena da æe odnosi dveju država èlanica naše nove državne zajednice biti još bolji i bliži u interesu i na zadovoljstvo svih naših graðana, navodi se u èestitki Nataše Miæiæ.
Boljim odnosima èlanica državne zajednice trebalo bi da doprinese i novi ustav Srbije za koji predsednik Ustavne komisije i ministar pravde Vladan Batiæ obeæava da æe biti usvojen do kraja ove godine Inaèe, Ustavna komisija odluèila je da zatraži pomoæ pravnih struènjaka iz zemlje i inostranstva pa je tim povodom ministar Batiæ pozvao predstavnike Saveta Evrope, Venecijanske komisije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju da pruže ekspertsku pomoæ Ustavnoj komisiji kako bi novi srpski Ustav bio usklaðen sa principima koje uvažava i na kojima poèiva savremena Evropa. U okviru Ustavne komisije biæe formirane tri Potkomisije koje æe se baviti politièkim institucijama, teritorijalnom organizacijom i ljudskim pravima. A cilj formiranja potkomisija, kaže ministar Batiæ je da se ubrza rad jer ako bi se radila jedna po jedna oblast postoji opasnost da bi to uzelo puno vremena. Ovako æe sve tri potkomisije uz angažovanje struènjaka raditi ono što je njihov delokrug rada, a kad to završe ukljuèiæe se u rad ostalih potkomisija i tako æe se brže stiæi do nacrta ustava Srbije, kaže ministar Batiæ.
Povodom poèetka rada Ustavne komisije potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov ocenio je da se sprema donošenje partijskog ustava. Za DSS je neprihvatljivo da jednom skupštinskom komisijom predsedava ministar što govori da je prièa o novom ustavu više politièka nego pravna, rekao je Mihajlov.
Eksperti ukazuju da Srbija ima istorijsku šansu da dobije demokratski Ustav koji æe biti po meri gradjana. Profesor Fakulteta politièkih nauka Mijat Damjanoviæ smatra da od politièkog momenta zavisi kako æe novi ustav biti koncipiran i da li æe imati izrazito privremen karakter ili æe biti u funkciji pripremanja neke buduæe srpske državnosti.
A saradnik Instituta za politièke studije Miodrag Radojeviæ zalaže se da Srbija dobije jedan prilièno fleksibilan ustav koji bi predstavljao prelazno rešenje u narednoj deceniji, do ulaska Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije u Evropsku uniju.