S obzirom da je dosadašnji glavni branilac amerièki advokat srpskog poreka Dejan Brašiæ opozvan u Tribunalu zbog jednogodišnja suspenzija iz Advokatske komore SAD, Krajišnik treba da se opredeli za novog advokata.
Sudjenje je trebalo da poène 12. maja a novi datum na današnjoj raspravi nije zakazan jer ni jedan od preostale dvojice Krajišnikovih branilaca Nikola Kostiæ iz SAD i Goran Neškoviæ iz Doboja nisu spremni da preuzmu vodjenje predmeta na sudjenju.
Sudsko veæe kojim predsedava holandski sudija Alfonsus Ori, oèito je bio nezadovoljno ovakvim razvojem situacije, posebno zbog bilansa predraspravnog postupka. Za tri godine koliko je trajao branioci su na pripremu postupka potrošili 30 hiljada radnih sati i blizu milion dolara, a odbrana praktièno tvrdi da još nije spremna za sudjenje. Momèilo Krajišnik je danas potvrdio da bi bio zadovoljan da sluèaj nastave da vode dosadašnji kobranioci.
Problem sa braniocem jednog od optuženih za zloèine u Srebrenici 1995. godine, mogao bi da bude uzrok odlaganja poèetka i ovog sudjenja. Sudjenje bi prema rasporedu trebalo da poène sutra i mada do sada u Tribunalu nije objavljena bilo kakva izmena, nije iskljuèeno da na sutrašnjoj raspravi prvooptuženi Vidoje Blagojeviæ insistira na svom veæ izloženom "zahtevu za novim braniocem" jer je u sadašnjeg - amerièkog advokata Majkla Karnavasa "izgubio poverenje".
Blagojeviæ je to pitanje pokrenuo na predraspravnoj konferenciji protekle nedelje, njegov branilac Karnavas je rekao da je spreman da nastavi da ga zastupa, a sudija Liu Daæun je posle objašnjenja da je optuženom takav zahtev veæ odbijen, odluèio da mu se imenuje "nezavisni advokat" koji bi posredovao u rešenju ovog problema izmedju Blagojeviæa i njegovog branioca.
Pored toga razlog za odlaganje poèetka drugog srebrenièkog sudjenja je i priznanje Momira Nikoliæa, bivšeg naèelnika bezbednosti Bratunaèke brigade VRS. On je prošle nedelje priznao zloèin progona nesrpskog stanovništva na politièkim, rasnim i verskim osnovama a tužilastvo je povuklo sve ostale taèke optužnice protiv njega, ukljuèujuæi i onu za genocid. Nikoliæ se stoga na predstojeæem sudjenju neæe pojaviti kao optuženi nego kao svedok optuzbe što je predvidjeno sporazumom o priznanju koji je postigao sa tužilaštvom.
Odbijajuæi zahtev tužilaštva da se Vojislavu Šešelju, lideru srpskih radikala optuženom za zloèine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, nametne branilac po službenoj dužnosti, sudsko veæe u ovom predmetu je naložilo sekretarijatu Tribunala da optuženom dodeli jednog "stendbaj advokata".
Uloga ovog branioca, prema tekstu odluke sudija, nije da preuzme odbranu optuženog koji je odluèio da se sam brani, veæ da mu pomogne u pripremi i prezentaciji njegovog sluèaja, i to samo ako optuženi to zatraži. Taj æe advokat zbog toga, bez obzira na želje optuženog, biti prisutan u sudnici u svim fazama postupka i imaæe uvid u sva sudska dokumenta i sav dokazni materijal koji optužba dostavlja Šešelju.
U odluci se precizira da "stendbaj advokat" u svakom trenutku mora da bude spreman da "preuzme sluèaj od optuženog", pod uslovom da to od njega zatraži sudsko veæe i preciziraju se dva sluèaja u kojima se to može dogoditi; ukoliko se optuženi uvredljivo ili agresivno ponaša prema "osetljivim ili zaštiæenim svedocima", sudije æe pozvati"stendbaj advokata", da preuzme unakrsno ispitivanje koje æe optuženi moæi da kontroliše. Drugi sluèaj se odnosi na situaciju u kojoj bi veæe zakljuèilo da optuženi do te mere remeti sudski postupak da ga je neophodno udaljiti iz sudnice, pa bi "stendbaj advokat" u tom sluèaju preuzeo kompletno vodjenje sluèaja do Šešeljevog povratka na optuženièku klupu.
S obzirom da se u odluci insistira da advokat u toj ulozi uz jedan od zvaniènih jezika – fancuski ili engleski - teèno govori i BHS - Bosanski Hrvatski ili Srpski jezik – u toj ulozi æe se, po svemu sudeæi, naæi neko od advokata iz zemaljabivše Jugoslavije koji su na listi potencijalnih branilaca pred Haškim tribunalom.