Sjedinjene Države su bile tokom prošle decenije primerne u spreèavanju širenja nuklearnog oružja. Nisu konstruisale, proizvele niti isprobale nuklearno oružje. Potpisale su nekoliko sporazuma o smanjenju svog nuklearnog arsenala. Prema najnovijem sporazumu, Sjedinjene Države æe smanjiti svoje nuklearno oružje za skoro dve treæine. No, nedavna odluka na Kapitol hilu nagoveštava preokret. Kongres je odobrio ukidanje desetogodišnje zabrane istraživanja nove klase nuklearnog oružja. Amerièka vlada je naroèito zainteresovana za proizvodnju prodornog nuklearnog oružja koje bi moglo da se upotrebi za uništavanje podzemnih bunkera. Nuklearno oružje je do sada upotrebljeno samo jednom - u napadu na japaske gradove Hirošimu i Nagasaki u Drugom svetskom ratu. Demokratski èlan odbora Predstavnièkog doma za pitanja oružanih snaga Elen Tauèer smatra da novo prodorno nuklearno oružje nije neophodno.
“Pomenuto je takozvano robustno prodorno nuklearno oružje . Poznato nam je da u svetu ima duboko zakopanih i uèvršæenih ciljava koje moramo da uništimo. Medjutim, veæ nam je pošlo za rukom da uništimo takve ciljeve u Avganistanu i Iraku upotrebom precizno navodjenih bombi i obaveštajnih i specijalnih snaga. Pomisao o upotrebi taktièkoog nuklearnog oružja je zaprepašæujuæa. Ova administracija -kako izgleda- lako govori o takvoj moguænosti , što bi trebalo da zaprepasti amerièki narod. “
No, pristalice ukidanja zabrane istraživanja tvrde da Sjedinjene Države nemaju drugog izbora nego da upotrebe sva zaštitina sredstva u sadašnjoj situaciji u svetu. Strateško nuklearno oružje je suviše glomazno i širenje radijacije ne može da se kontroliše, dok konvenvcionalno oružje nije dovoljno razorno. Republikanski èlan Predstavnièkog doma za pitanja oružanih snaga Heder Vilson smatra da je novo taktièko nuklearno oružje potrebno.
“ Duboko zakopane ciljeve možemo sada da napadnemo jedino veoma, veoma glomaznim nuklearnim oružjem. I nemamo konvencionalno oružje koje bi moglo da prodre do tih podzemnih ciljeva. “
Kongresno odobrenje proizvodnje novog nuklearnog oružja odražava takozvanu Bušovu doktrinu, prema kojoj bi Amerika bila spremna da preduzme preventivni napad da bi se zaštitila od pretnji zemalja ili terorisitèkih organizacija koje poseduju oružje masovnog uništenja. Istaknuti èlanovi amerièke vlade otvoreno govore da tradicionalni napori -poput diplomaitje i kontrole naoružanja-nisu efikasni. Bivši direktor strateškog odseka u Pentagonu Daniel Gure, sada direktor Instituta u Leksingtonu, smatra da ib neprijatelji Amerike bili ohrabreni kada ona ne bi imala oružje kojim ib mogla da se zaštiti.
Oružje masovnog uništenja se naglo širi veæ šest godina. Zabrinjavaju nas izvesne zemlje, naroèito tri zemlje osovine zla koje bi mogle da upotrebe takvo oružje, ili da preduzmu konvencionalnu agresiju ili podrže terorizam jer imaju svoj nuklearni štit. “
Protivnici ukidanja zabrane istraživanja na pojlu nuklearnog oružja smatraju ,medjutim, da Sjedinjene Države gube priliku da uèine svet bezbednijim. Prema mišljenju Elen Tauèer, Sjedinjene Države ruše tabu protiv upotrebe nuklearnog oružja.
“Ovo je sasvim drugaèiji prilaz nuklearnom oružju. Prrelazi se sa strateškog obuzdavanja, što znaèi da takvo oružje ne bi bilo upotrebljeno ali da je stvarna pretnja, na taktièko nuklearno oružje koje bi bilo upotrebljeno. Takav ishod je zaprepašæujuæi u dvadeset prvom veku.“
Sa druge strane, Heder Vilson ukazuje da Sjedinjene Države svojim hvale vrednim primerom na polju obustave širenja nuklearnog oružja nisu uspele da utièu na druge zemlje. Vilsonova podseæa da amerièko-ruski sporazum o obostranom smanjenju nuklearnog naoružanja nije poljuljao zemlje poput Irana, Iraka, Libije, Sirije i Severne Koreje koje su , kako se veruje, preduzele napore da proizvedu oružje masovnog uništenja.
” Naše uzdržavanje ne navodi druge zemlje na uzdržavanje, te stoga verujem da preokret u našem držanju ne bi mnogo uticao na njih.“
Kongres æe gotovo sigurno usvojiti kompromisni zakonski predlog o ukidanju ogranièenja na istraživanje o novom nuklearnom oružju.