Dž.Z.: Postoji pritisak na obe strane, kod Srba u pokrajini, srpskih vlasti i kod Albanaca, da poènu pregovori o konaènom statusu Kosova. Kao rezultat, izmedju ostalog, ubistva jednog srpskog profesora u blizni Vitine i brutalnog ubistvo porodice Stoliæ u Obiliæu. Pitanje Kosova je nedavno razmatrano u Savetu bezbednosti UN i navedeno je da misija UN na Kosovu nije uspešna. Ne postoje uslovi za bezbedan život Srba i pripadnika drugih manjina, nema slobode kretanja, niti moguænosti za povratak izbeglica; kuæe se spaljuju, crkve dižu u vazduh, grobnice skrnave, a da niko nije uhapšen ili izveden pred sud za ta kriviæna dela. U nedavnom izveštaju organizacije “Amnesty International” navodi se da su manjine na Kosovu “zarobljenici u vlastitim kuæama“.
B.M.: Zašto se neki Srbi u ovom momentu zalažu za razgovore o konaènom statusu Kosova?
Dž.Z.: Brojni razlozi utièu na takav stav. Prvi razlog je da UNMIK i KFOR nisu obezbedili prihvatljiv nivo bezbednosti za Srbe i druge manjine. Prenos vlasti sa UNMIKA na lokalne vlasti doprineo je oseæanju još veæe neizvesosti kod Srba. Tim aktom se stvara de-fakto nezavisnost te pokrajine na terenu. Što duže bude trajao taj proces, biæe sve teže zaustaviti ga. Takodje, u Srbiji, kao i medju kosovskim Srbima, postoji mišljenje da su Srbi dali suviše ustupaka tokom proteklih desetak godina. Srbi ne mogu da prihvate medjunarodno gledište da su za sve krivi samo Srbi, a da su sve druge etnièke grupe i da su Srbi krivi za sva nasilja. Pritisak Haškog suda izgleda da je usredsredjen samo na Srbe, mada je u poslednje vreme tribunal izvrišio pritisak i na Hrvatsku, ali gotovo nikakav na kosovske Albance, koji su poèinili zloèine protiv Srba. Srbi takodje uoèavaju da se u poslednje vreme svetsko javno mnjenje menja i da sada poèinje da preovladjuje milšljenje da su Srbi ugnjetavan narod. Takvo gledište se veoma glasno èuje u Francuskoj i Italiji gde se napadi na srpske crkve i spomenike shvataju kao napadi na zajednièku evropsku kulturnu baštinu.
B.M.: Iz kog se razloga i neki Albanci zalažu za razgovore o konaènom statusu Kosova?
Dž.Z.: Albanci su zainteresovani za takve razgovore iz skoro istih razloga kao i Srbi, ali u drugo vreme. Srpska strana možda oseæa da joj vreme postepeno ide u prilog, dok snage za nezavisnost Kosova izražavaju zabrinutost da vreme više ne radi za njih. Dok seæanje na ratove 90-th godina pod Miloševiæevim režimom poèinje da bledi, a uz postojano nasilje protiv Srba i drugih manjina širom pokrajine, veliki broj pristalica nezavisnsoti oseæa da se u svetu gubi podrška za nezavisnost Kosova. Pre nekoliko nedelja prisustvovao sam kongresnom pretresu u Vašingtonu, sa veoma naglašenom platformom za nezavisnost Kosova. Medju uèesnicima se oseæalo oèajanje zbog novoizraženih simpatija prema Srbima, kao žrtvama. Zagovornici nezavisnosti sada smatraju da vreme radi protiv njih i užurbano se zalažu da Kosovo odmah dobije nezavisnost, kao laku i neizbežnu opciju, uoèavajuæi da možda gube podršku, uzimajuæi u obzir i èinjenicu da SAD i druge zemlje žele da se povuku sa Balkana.
B.M.: Da li bi nedavno nasilje na Kosovu moglo da utièe na dinamiku primenene rezolucije UN 1244 .
Dž.Z.: Ne bih mogao da kažem sa sigurnošæu da bi moglo da dodje do promene stava UNMIK-a o primeni rezolucije 1244, zbog nedavnog nasilja. Medjutim, uoèava se da uslovi rezolucije 1244 -- kao što je osnovna bezbednost gradjana, sloboda kretanja, povratak izbeglica i drugi, nisu ispunjeni. Mnogi u UNMIK-u smatraju da lokalna vlast na Kosovu ili nije spremna ili nije u stanju da obezbedi uslove za normalan život i povratak izbeglica.