U martu 2002. godine Evropska unija je privolela Srbiju i Crnu Goru da se udruže u novoj, labavijoj državnoj zajednici da bi se obustavila najmanje tri godine duga kampanja Crne Gore za nezavisnost. No, kako izveštava dopisnik Glasa Amerike Beri Vud iz Beograda, uticajni srpski lideri optužuju crnogorske lidere da nisu radi da zasnuju bliže veze i da neki od njih govore da bi obe republike bile u povoljnijem položaju kao nezavisne države. Srbi poèinju da gube strpljenje prema zajednici sa Crnogorcima. Kako srpski pilitièari tako i obièni gradjani ukazuju da crnogorska vlada što više dobije to više želi. Ljudi se smeju glomaznom nazivu nove zemlje - Srbija i Crna Gora - i registracionim tablicama sa skraæenicom Es-Ce-Ge. Mnogi tuguju za tradicionalnim JU. No, fundamentalno, posle šestogodišnje praktiène nezavisnosti Crne Gore i usvajanja eura kao njene valute, sve se više sumnja da Srbija i Crna Gora mogu da se ekonoski integrišu, kako se zahteva sporazumom postignutim pod posredstvom Evropske unije. Predsednik Instituta G-17 ekonomista Milko Štimac veruje da nova zajednica ne može biti uspešna.
“Nova zajednica nema buduænost. Što se pre okonèa, to bolje i za Srbiju i za Crnu Goru.“
Ekonomsita Štimac ukazuje na sporu primenu tržišnih reformi i korupciju u Crnoj Gori, koja je po njegovim reèima još rasprostranjenija nego u Srbiji. Štimac smatra da je Srbija je gubitnik u novoj državnoj zajednici pošto Crna Gora ne plaæa porez da bi podržala tu zajednicu. Iako je Crna Gora i po broju stanovnika i ekonomski manja za preko devedeset odsto od Srbije, ona želi da njeni funkcioneri dobiju polovinu vodeæih predstavnièkih položaja u inostranstvu. Štimac, medjutim, smatra da najveæu prepreku predstavlja - po njegovim reèima - ekonomska harmonizacija, jer Crna Gora želi niske domaæe tarife dok Srbija želi visoke domaæe tarife da bi zaštitila svoju industriju i poljoprivredu.
“Potrebna nam je funkcionalna država da bismo imali normalno tržište, bez barijera, bez visokih tarifa izmedju dva èlana zajednice i bez neprikladnih troškova jednog èlana zajednice.“
Èak je i Evropska unija, koja je u suštuini formulisala sporazum o novoj zajednici, uoèljivo manje oduševljena nego što je bila pre godinu dana. Holandski diplomata Evropske unije Viljem Blankert više ne veruje da je valuta euro dobra za Crnu Goru.
Ekonomski, upotreba eura je, kako izgleda, postala ogroman problem. Cene su u eurima, moneta je euro; stopa inflacije iznosi deset procenata ove godine, a prošle je iznosila dvadeset pet procenata. Prema tome, cene su porasle za èetrdeset pest procenata u eurima. Nema izlaza kroz mehanizam obezvredjivanja novca. Teško je zamisliti kako æe oni da prežive, kako æe da prodaju svoje hotelske sobe i svoje usluge.“
Crnogorska privreda u potpunosti zavisi od izvoza aluminijuma, turizma i strane pomoæi. Dalji porast trgovinskog deficita bi mogao da destabilizuje celu privredu. Diplomate privatno priznaju da je sporazum o novom udruživanju Srbije i Crne Gore predstavljao pre svega pokušaj da se dobije u vremenu, da se spreèi dalja fragmentacija na tlu bivše Jugoslavije. Evropska unija je bila zabrinuta da bi nezavisnost Crne Gore mogla da podstakne neodoljivi pritisak za nezavisnost Kosova, èemu se Srbija snažno protivi. Mnogi ljudi u Beogradu govore o miroljubivom razdvajanju Srbije i Crne Gore, po ugledu na razdvajanje Èeške i Slovaèke 1993. godine.