Petoro od devet potencijalnih predsednièkih kandidata demokratske stranke obratilo se uèesnicima foruma o èovekovoj sredini na Kalifornijskom univerzitetu u Los Andjelesu. Oni su usmerili svoje napade ne jedan na drugog, veæ na predsednika Buša. Senator Džozef Liberman je ponovio komentare drugih kada je ocenio predsednikov uèinak u oblasti zaštite prirodne sredine ”katastrofalnim“:
”Taj èovek je pretvorio Agenciju za zaštitu èovekove sredine u Agenciju za uništenje èovekove sredine. Pogledajte samo inicijtivu ”èisto nebo“. Ona zagadjuje naš vazduh. Pozabavite se inicijativom Zdrave šume. Od nje šume obolevaju. Pogledajte njegov plan Slobodni automobil. Njime su naši automobili primorani da zavise od stranog goriva. Ovo je najgori predsednik u istoriji Sjedinjenih Država kad su u pitanju ekološka pitanja”.
Sugestije demokrata za poboljšanje èovekove sredine obuhvataju poreske olakšice za vozila sa smanjenom emisijom štetnih gasova, oštrije zakonske mere u pogledu izduvnih gasova automobila i zagadjenja od strane industrije i bolje spovodjenje postojeæih regulativa. Senator iz Masaèusetsa Džon Keri izneo je svoje predloge, koji kombinuju štednju energije i istraživanje alternativnih energetskih izvora.
”Broj jedan, podizanje standarda za gorivo štedi dva miliona barela nafte dnevno, èime se kompletno otklanja ono što uzimamo sa Bliskog istoka. Broj dva, treba osnovati Institute za energetiku i vodonik, založiti se za korišæenje novih energetskih izvora. Broj tri, putem etanola i drugih alternativa možemo da smanjimo svoju zavisnost kako ne bi morali da otvaramo bušotine na Aljasci”.
Kritièari te politike, ukljuèujuchi republikance, kažu da alternativni energetski izvori ne mogu da odgovore potrebama i da svet mora da se osloni još neko vreme na fosilna goriva. Administracija predsednika Buša se protivi protokolu u Kjotu - sporazumu iz 1997. koji je potpisao najveæi broj zemalja u svetu. Predsednik kaže da bi se time nanela šteta amerièkoj privredi i da bi to znaèilo ukidanje miliona radnih mesta. Sjedinjene Države su odbile da ratifikuju taj sporazum, kojim se predvidja znatno smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, poput ugljen dioksida i metana koji se dovode u vezu sa globalnim zagrevanjem. Veæina demokrata smatra da bi Sjedinjene Države trebalo da deluju u okvirima tog sporauzma, koji su potpisale zemlje èlanice Evropske unije, Japan i mnoge druge zemlje. Medjutim, administracija predsednika Klintona je imala izvesne primedbe na taj sporazum, što je sluèaj i sa demokratom Hauardom Dinom, bivšim guvernerom države Vermont i jednim od predsednièkih kandidata demokratske stranke. On smatra da taj sporazum ima mane, ali dodaje da bi Sjedinjene Države trebalo da saradjuju sa drugim zemljama kako bi on bio revidiran.
”Najveæi problem sa Protokolom iz Kjota je da se njime NE traži od zemalja u razvoju da uèine bilo šta i to je ogroman problem. Ne želimo da preselimo svoje industrije zagadjivaèe van zemlje kako bi izbegli stvari koje one moraju da uèine da bi postupile u skladu sa Protokolom iz Kjota. Proveo sam dosta vremena u Kini i Brazilu i znam kako se oni odnose prema svojoj prirodnoj sredini. To nije prihvatljivo i Kjoto treba da se odnosi na sve zemlje. Medjutim, mi bi trebalo da se potrudimo da uspešno pregovaramo o tome kako bi mogli da potpišemo taj protokol“.
Ipak, ankete javnog mnjenja pokazuju da zaštita okoline nije visoko na listi prioriteta amerièkih biraèa i da su oni više brinu o ekonomiji, obrazovanju i opasnostima od terorizma.