Razgovor sa Džejmsom O-Brajenom bivšim specijalnim izaslanikom za Balkan - 2003-07-15

Džems O-Brajen, bivši specijalni izaslanik za Balkan i konsultant ”Grupe Olbrajt za geostrateška pitanja,“ komentariše aktuelnu politièku scenu u Srbiji i važnost izruèivanja Ratka Mladiæa Haškom sudu kao jedan od kljuènih preduslova za ulazak Srbije i Crne Gore u partnerstvo za mir, NATO savez i Evropski Savet. Džems O-Brajen se inaèe ovih dana vratio iz posete Beogradu ohrabren -- kako je rekao -- pozitivnim promenama na bezbednosnom planu, ali nešto manje optimistièan zbog stanja na politièkoj sceni Srbije. ”Faza u kojoj se nalazimo veoma je osetljiva. Naime, politièka solidarnost koja je vladala neposredno nakon ubistva premijera Zorana Ðinðiæa nestala je i usledila je faza preispitivanja daljeg politièkog kursa Srbije. Smatram da je prirodno da se formiraju novi politièki savezi i grupacije, ali mislim da je negativno što se politièka debata èesto svodi na uzajamna optuživanja pojedinih politièara. U ovom trenutku je potrebno da se vode suštinske rasprave o politièkoj orijentaciji pojedinih stranaka, bilo da su na levici, desnici ili okrenute prema Evropi. Situacija je osetljiva i zbog toga što je došlo vreme kada se moraju doneti odluke o daljim ciljevima. Lièno, smatram da je veoma važno, posebno za narod Srbije, da što pre oseti pravi povratak u evropske tokove, a to znaèi što brže ukljuèenje u evropske institucije kao što je Savet Evrope i, nadajmo, se brzo pridruživanje Partnerstvu za mir. To bi bili izuzetno važni koraci za Srbiju i Crnu Goru. Moram reæi da sam tokom svoje nedavne posete Beogradu razgovarao sa nizom šefova obaveštajnih službi kao i sa naèelnikom generalštaba bivše Vojske Jugoslavije. Smatram da postoji izuzetno veliko interesovanje za reformu oružanih snaga i obaveštajnih službi i angažovanje u evropskim strukturama. Meðutim, amerièka vlada traži ispunjenje dva uslova da bi Srbija i Crna Gora mogla da udje u Partnerstvo za mir i Savet Evrope. Prvi, teži uslov je pitanje generala Ratka Mladiæa. On apsolutno mora biti predat Hagu. Njegova predaja je bitna za Srbiju i Crnu Goru. Mislim da je neprihvatljivo da ugled zemlje i njenih vojnih snaga bude uprljan zbog toga što se Mladiæ kukavièki krije. Red je da se pokaže i svoju odbranu iznese u Hagu. Takoðe verujem da æe meðunarodna zajednica sa svoje strane pružiti pomoæ vlastima u Beogradu za hvatanje i izruèenje Mladiæa“.

Šta znaèi za Srbiju-Crnu Goru ulazak u Partnerstvo za mir?

“Najvažnije je da æe se vladi u Beogradu ponuditi veoma aktivna saradnja zapadnih vojski i politièkih struktura. Biæe obezbeðena znatna pomoæ za restruktuiranje oružanih snaga i razvoj civilnih vlasti. U više nedavnih susreta amerièkih predstavnika sa vojnim funkcionerima u Beogradu bilo je oèigledno da se radi o profesionalnim oružanim snagama i vrlo dobro obuèenim, profesionalnim obaveštajnim službama. Meðutim, bilo je takoðe jasno da tek treba da se uvede prava civilna kontrola nad tim službama. U Evropi i drugde u svetu veæ postoji opsežno iskustvo sa tom vrstom tranzicije. Španija, Grèka, i Portugal, na primer, ne tako davno su prošli kroz sliène procese depolitizacije oružanih snaga i uspostavljanja civilnog nadzora nad njima. Ceo taj proces treba da bude izveden na transparentan naèin, odnosno javno, i uz uèešæe parlamenta. I što se državna zajednica bude više ukljuèivala u transatlantske institucije, dobijaæe sve veæu zapadnu pomoæ za sve vidove tranzicije. Opredeljenje Srbije-Crne Gore za put u Evropu doprinelo bi i bržem razvoju èitavog regiona jugoistoène Evrope. Srbija se nalazi u centru dve važne transportne rute na Balkanu: Dunava i koridora koji vodi od Soluna ka zapadu. Srbija i Crna Gora bi lako mogla da iskoristi prednosti tog položaja i sebi obezbedi znatnu ekonomsku ekspanziju. Sve su to moguænosti koje èekaju da budu iskorišæene“.