O predstojeæem dijalogu izmeðu Prištine i Beograda, naše kolege iz albanskog servisa Glasa Amerike razgovarale su danas sa Danielom Serverom, direktorom za mirovne operacije i inicijativu za Balkan u Institutu za mir, ovde u Vašingtonu. Gospodin Server je na samom poèetku rekao da je važno da se dve strane dobro pripreme za te razgovore, jer oni ujedno oznaèavaju i poèetak dijaloga za rešavanje konaènog statusa Kosova.
“Razgovor o praktiènim pitanjima jeste put koji æe dovesti do rešavanja konaènog statusa u roku od nekoliko godina. Mislim da nema preèice do tog rešenja. Takoðe ne verujem da æe o konaènom statusu odluke donositi prijatelji Kosova u amerièkom Kongresu. To se neæe odvijati na taj naèin. Pitanje statusa æe se rešavati putem postojanog dijaloga Beograda i Prištine i uz pomoæ meðunarodne zajednice. Dakle, ti razgovori o praktiènim pitanjima po mnogo èemu mogu da se nazovu poèetkom procesa koji ne može da se izbegne i koji æe dovesti do konaènog rešenja. Priština mora da prihvati taj put. Kada budu to razumeli, verujem da æe se dobro pripremiti za razgovore, što je Beograd veæ poèeo da èini.“
Na pitanje kakve praktièni rezultati mogu da se postignu na predstojeæim srpsko-albanskim razgovorima, Danijel Server je rekao:
“Mnogo praktiènih stvari može da se reši. Kriminal i korupcija su težak problem i na Kosovu i u Srbiji. Moglo bi mnog da se postigne, ako bi Beograd i Priština poèeli da saraðuju u tom domenu. Srbija æe uvek biti najveæi i najvažniji sused Kosova. Predstavljaæe i njegovu najveæu bezbednosnu opasnost, ali je i njegov potencijalno najveæi trgovinski partner, najveæe tržište i glavni snabdevaè robom. Smatram, stoga, da je vreme da dve strane poènu da sreðuju prilike, da normalizuju meðusobni prekogranièni promet. A to može da se postigne jedino rašèišæavanjem bezakonja i kriminala.”
Iako Sjedinjene Države gaje veoma prijateljske odnose sa Kosovom, amerièku politiku odreðuju njeni ukupni interesi u regionu, ukazao je Daniel Server:
“Istina je da Albanci imaju veæi broj velikih prijatelja u amerièkom Kongresu, ali to ne znaèi da æe amerièka administracija formirati svoju politiku u potpunom skladu sa albanskim stanovištem. Postoje èlanovi Kongresa koji podržavaju nezavisnost Kosova. To su na nedavnom pretresu u Predstavnièkom domu, na primer, veoma jasno predoèili predsedavajuæi Odbora za meðunarodne odnose, Henri Hajd i kongresmen Tom Lantos. Meðutim, u Kongresu ima i onih koji se protive nezavisnosti Kosova, dok odnos prema manjinama ne bude adekvatan. A ima i onih koji se uopšte ne slažu da Kosovo bude nezavisno. Takve se odluke i ne donose u Kongresu, nego o tome uglavnom odluèuje administracija. Na formiranje amerièke politike prema Balkanu, presudno utièu nacionalni interesi zemlje. Takvi interesi postoje na Kosovu, ali i u Srbiji. Srbija je velika, važna i ima centralni položaj na Balkanu. Kosovski Albanci moraju da shvate da se politika formira na osnovu ukupnih amerièkih interesa u tom regionu. Prijateljstvo sa Kosovom je veoma jako, ali ono ne može da bude važnije od amerièkih nacionalnih interesa.”