Predsednik Svetske banke Džejms Volfenson je izjavio da bi ekonomska pomoæ za ratom razoreni Irak mogla da bude upuæena tek kad ta zemlja napiše ustav i osnuje novu vladu. Dopisnica Glasa Amerike Dejl Gavlak izveštava iz Bagdada, gde je gospodin Volfenson u poseti: Tokom posete, koja ima za cilj procenu potreba rekonstrukcije u Iraku, gospodin Volfenson je rekao novinarima u Bagdadu da æe ekonomska pomoæ biti upuæena Iraku. Medjutim, on je upozorio da pre no što ta pomoæ poène da pristiže Irak morada uspostavi vladu, sastavi nacrt ustava i uspostavi državu kakvu bi iraèki narod želeo da je ima. Neposredno nakon zbacivanja Sadama Huseina, gospodin Volfenson je najavio da æe Svetska banka pomoæi ponovnu izgradnju Iraka pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Medjutim, on je objasnio u to vreme da Banka može da posluje samo sa vladama koje priznaje svetska organizacija. Gospodin Volfenson se danas susreo sa novinarima nakon sastanka sa specijalnim predstavnikom Ujedinjenih nacija u Iraku, Serdjom Vieirom de Melom. Dok bude boravio u Bagdadu, on æe razgovarati i sa šefom Privremene koalicione vlasti u Iraku, Polom Bremerom, kao i sa èlanovima iraèkog vladajuæeg Saveta. Sjedinjene Države su imenovale 25-èlani Upravni savet, koji predstavlja raznoliku iraèku etnièku i versku mešavinu, ali poslednju reè u Iraku ima Pol Bremer. Danas je Vladajuæi savet imenovao Ibrahima Džafarija za svog prvog predsednika, pošto su juèe èlanovi Saveta doneli odluku da ne imenuju stalnog predsednika, veæ samo odbor od devet èlanova od kojih æe svaki biti predsednik po mesec dana. Džafari je šiitski Musliman iz konzervativne Dava stranke. Svetska banka je dobila zadatak da proceni troškove ponovne izgradnje Iraka pre konferencije zemalja darodavaca, koja se oèekuje u oktobru. Banka je saopštila da jedan od najveæih problema u predvidjanju troškova predstavlja bezbednosna situacija u zemlji. Koalicione trupe navode da naporno rade na ponovnom uspostavljanju reda u Iraku. Medjutim, oni kažu da Sadamovi lojalisti i strani plaæenici gotovo svakodnevno sprovode napade sa ciljem da izazovu nestabilnost. Iraèani se žale da Amerikancima predvodjene vlasti nisu uèinile dovoljno za ponovno uspostavljanje bezbednosti i osnovnih usluga, posebno u Bagdadu, gde je nestanak struje svakodnevna pojava i gde samo polovina telefonskih veza funkcioniše.