Pošto u Kongresu poèinje letnji raspust, i pošto æe u subotu i sam otiæi na odmor, predsednik Buš je izašao pred novinare kako bi komentarisao dogadjaje u poslednjih nekoliko nedelja i odgovorio na novinarska pitanja. Poèeo je o Iraku, rekavši da je smrt sinova Sadama Huseina, u vatrenom okršaju sa amerièkim vojnicima, pomogla da se Iraèani ubede da su zaista slobodni. Odmah zatim, postavljeno mu je pitanje da li se Sjedinjene Države približavaju hvatanju svrgnutog iraèkog lidera:
”Ne znam koliko smo blizu hvatanju Sadama Huseina. Vetrovatno bliže nego juèe. Sve što znam jeste da smo u potrazi za njim.“
Predsednik je rekao da je uoèi rata dobio dobre obaveštajne podatke o tome kakvu opasnost predstavljaju Sadam Husein i njegova želja da stekne oružje za masovna uništavanja. Buš je rekao da æe biti pronadjeni dokazi koji æe potvrditi te optužbe i pozvao na strpljenje. Ali deo dokaza, koje je navodila Bušova administracija pre poèetka borbenih operacija u Iraku, doveden je u medjuvremenu u pitanje - najviše optužba da je Sadam Husein pokušao da kupi uranijum u Africi. Direktor Centralne obvaeštajne agencije i jedan visoki funkcioner Bele kuæe za nacionalnu bezbednost prihvatili su krivicu za ukljuèivanje te optužbe u predsednikov januarski govor o stanju unije. Na konferenciji za štampu, predsednik Buš je priznao da deo krivice snosi i sam i pokušao da okonèa tu kontroverzu:
”Naravno da preuzimam liènu odgovornost za sve što kažem. Apsolutno. Takodje preuzimam odgovornost za donošenje odluka o ratu i miru.“
Što se tièe Severne Koreje i Irana, dve zemlje za koje se veruje da nastoje da steknu oružje za masovna uništavanja, predsednik Buš je rekao da ispravan kurs predstavljaju diplomatski i medjunarodni pritisak. On je primetio da je ranije u toku dana razgovarao o severnokorejskom problemu sa kineskim predsednikom Huom Djintaom:
”U stvari poèeli smo da postižemo ozbiljan napredak u podeli odgovornosti o tom pitanju na naèin koji æe, po mom uverenju, dovesti do dodatne promene stava severnokorejskog predsednika Kima Džonga Ila, što æe biti veoma pozitivno za mir u tom regionu.“
Predsednik Buš je takodje govorio o tekuæem ratu protiv terorizma i još jednom ponovio da neæe skinuti oznaku ”strogo poverljivo“ sa delova kongresnog izveštaja o napadima sprovedenim 11. septembra 2001. godine. Veruje se da te cenzurisane stranice sadrže tvrdnje o povezanosti nekih pojedinaca u Saudijskoj Arabiji sa otmièarima. Saudijski ministar inostranih poslova je u sredu poslednji put pokušao da ubedi predsednika da promeni odluku. Njih dvojica su se sastala kratko vreme posle susreta predsednika Buša sa izraelskim premijerom Arijelom Šaronom. Šaron je odbio da odustane od plana o izgradnji bezbednosne ograde oko Zapadne obale, što je projekat koji je razgnevio palestinsku vlast. Ali uprkos ovoj i drugim preprekama, Buš je rekao kako još veruje da je moguæe ispoštovati rok o osnivanju palestinske države do 2005. godine, kako je predvidjeno putnom mapom za mir, koju su izradile Sjedinjene Države, Rusija, Ujedinjene nacije i Evropska unija:
”Zaista mislim da je to realno. Takodje znam da, kada poènemo da pomeramo ciljeve, napredak postaje manje realan.“
Što se tièe domaæih pitanja, predsednik Buš je rekao kako vidi ohrabrujuæe znake u amerièkoj privredi. On je takodje pozvao Kongres da usvoji prioritetne zakonske predloge, ukljuèujuæi zakon o energiji kao i zakon koji bi trebalo da pomogne amerièkim penzionerima u plaæanju skupih lekova.