Incident sa "ruskim vozom" i snažne izjave koje su usledile sa samog državnog vrha Srbije, potresle su poslednjih dana inače krhke odnose u regionu i ponovo nadvile senku straha od daljeg rasta napetosti i mogućih novih sukoba u regionu u kome su sećanja na ratove i dalje sveža. Šta ovaj incident i zaoštrena retorika donose i da lije to najava eskalacije sukoba, ili izolovani incident, te da li je reč o namerno tempiranom događaju, pitanja su na koja smo poražili odgovore od eksperata za odnose u regionu.
Iz Beograda je ka Kosovskoj Mitrovici, etnički podeljenom gradu na severu Kosova, prošlog vikenda krenuo voz ruske prozivodnje spolja ofarban u boje srpske zastave sa natpisima "Kosovo je Srbija" na stranim jezicima i oslikan iznutra motivima ikona i fresaka iz crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve, pretežno sa Kosova.
Budući da ova linija železničkog saobraćaja nije dogovrena sa vlastima Kosova, Priština je u susret vozu poslala specijalne policijske jedinice ROSU, koje su na putu ka severnoj granici proverile i informacije da bi pruga mogla biti minirana i utvrdile da takva opasnost ne postoji.
Na informaciju da kosovska policija čeka voz, premijer Srbije Aleksandar Vučić je u dramatičnom sledu događaja naredio da se voz vrati i pre nego što je stigao do administrativne linije između Srbije i Kosova. Održane su vanredne sednice vlade i bezbednosnih tela, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić ponavljao je spremnost da, u slučaju da budu napadnuti Srbi na severu Kosova, Srbija pošalje vojsku da zaštiti Srbe. Nikolić je, tvrdi, spreman da i sam krene u rat, zajedno sa svoja dva sina.
Usledile su reakcije zvanične Prištine, Evropske unije, NATO-a, američke ambasade u Prištini, upozorenja da se situacija pažljivo prati i pozivi da se tenzije smire.
Incident voz – namerno tempirana provokacija?
Prema rečima Jelene Milić, iz beogradskog Centra za evroatlantske integracije, incident sa "ruskim vozom" treba posmarati u kontekstu drugih događaja u regionu – situacji u Bosni i Hercegovini nakon odluke vlasti Republike Srpske da ignorišu odluke Ustavnog suda BiH i proglase 9. januar praznikom tog entiteta, situacije u Crnoj Gori nakon navodnog neuspelog puča u koji su umešani pojedinci iz Srbije i, moguće, ruski faktor, te situacije u Makedoniji u kojoj postoje snage koje "sve otvorenije naginju ka Putinu".
Sve se ovo, takođe, događa u vreme burne tranzicije administracije u Sjedinjenim Državama i isčekivanja odgovora na pitanje da li će biti promena u američkoj spoljnoj politici.
"Sve što je išlo oko voza, i oko 9. januara u RS je priprema terena da se izazove haos i tenzije i da ruski ljudi ovde pozovu Putina da interveniše zato što se gubi kontrola, na isti način na koji se legitimiše Putinova intervencija u Siriji. To mora tako da se vidi, ne može nikako drugačije", tvrdi Jelena Milić.
"U celom regionu ide priprema terena za legitimizaciju otcepljenja Republike Srpske, za predlog Srbije da se na ovaj ili onaj način severno Kosovo izmesti iz administrativne kontrole Brisela, što je spor proces u kome EU mnogo popušta Srbiji ovako ili onako, i po meni da se ide na izazivanje tenzija i podela Makedonije. U tom kontetekstu mora da se gleda i priča o vozu – trenutak kad su svi na odmorima, kada se očekuje transfer vlasti u SAD i slično", kaže ona.
I Albert Rakipi, Izvršni direktor Albanskog instituta za unutrašnje studije kaže da je voz očigledno zamišljen kao provokacija.
"Parola 'Kosovo je Srbija' tako javno ispisana preko celog voza nije olako prihvaćena ne samo na Kosovu, već i od mnogih država koje priznaju Kosovo i kojih je, ne zaboravimo, više od stotinu, uključujući i najmoćnije države Zapada. Takav potez u 2017, kada dijalog između Srbije i Kosova o nerešenim pitanjima traje već godinama, čin je nepoštovanja prema procesu kao i nedostatak brige i odgovornosti prema miru i stabilnosti u regionu", kaže Rakipi za Glas Amerike.
On podseća na još dva slučaja koja povezuje sa incidentom oko voza – nameru da se izgradi zid u severnoj Mitrovici, koja "asocira na vreme Hladnog rata", i hapšenje bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja u Francuskoj po poternici iz Srbije, koja datira još iz vremena bivšeg režima Slobodana Miloševića. Zahtev Srbije da Haradinaj bude njoj izručen, smatra Rakipi, pokazuje nepoštovanje novoosnovanog Specijalnog krivičnog suda na Kosovu, koji bi trebalo da procesuira ratne zločine.
"Svi ti događaji imaju negativne posledice na situaciju između Srbije i Kosova kao i po opšti nivo bezbednosti u čitavom regionu", nastavlja on. "Čini se da se stvari vraćaju u atmosferu sa mnogo više tenzija sa nekoliko koraka učinjenih unazad, nakon što je bilo načinjeno nekoliko važnih postignuća do kojih se teško stiglo uz dosta stranog angažmana“.
Jedini put napred, naglašava Rakipi, jeste iscrpljujuće teški dijalog Srbije i Kosova koji je, uprkos svim poteškoćama, jedino rešenje. Uz to, poslednji razvoj događaja treba da posluži kao razlog da se duboko obrati pažnja suočavanje s prošlošću, zaključije Rakipi i podseća na reči francuskog aktura Dominika Moisia koji je rekao da su ljudi na Balkanu jedini koji se nisu izvinili jedni drugima i koji, čini se, stagniraju.
Sa ocenom da je voz jasna provokacija Beograda, slaže se i Jelena Milić. Ona podseća da kosovske specijalne jedinice ROSU i njihova ovlašćenja nikad nisu bile predmet Briselskog sporazuma, da su to sve vreme Kosovske bezbednosne snage, kao i da postoji ogromna razlika u načinima na koji se reguliše drumski i železnički saobraćaj.
"Na Kosovu postoje institucije koje su zadužene za regulaciju železničkog saobraćaja, na isti način na koji biste morali da najavite ako uvodite liniju Beograd – Novi Sad, jer pruge su pruge i nisu putevi na koje možete da izađete kad želite, na isti način morate da najavite i novu liniku za Kosovsku Mitrovicu", kaže Jelena Milić. Sloboda kretanja na koju se pozivao premijer Vučić u svojim reakcijama, ne podrazumeva anarhiju, nego niz regulacija, kaže Milić.
Ona podseća da je premijer Vučić javno rekao da je u incidentu "voz"“ postojao element samovolje i samostalnih poteza nekih zvaničnika vlasti u Beogradu, a u petak se u nekim srpskim medijima pojavila neprovrena i nepotvrđena informacija da se možda sprema smena šefa srpske Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića. "Da li je to njegova politika, ili je on do te mere ucenjen od Rusa, ja ne znam, ali ovo se ne može posmatrati kao izolovani incident".
Zijad Bećirović iz Instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane, kaže da voz koji 17 godina nije saobraćao između Beograda nije tek tako mogao da bude poslat za Mitrovicu.
"Vlada u Prištini je odgovorna za obezbeđivanje i suverenitet svoje teritorije. U tom slučaju, zvaničnici Kosova smatrali su da je reč o međunarodnom vozu koji mora da sledi određene procedure i regulative međuanrodnog železničkog saobraćaja. Politički slogani nisu praksa u međunarodnom saobraćaju. Odatle, ne možemo govoriti o 'besu', već prosto o činjenici da li kosovska vlast funkcioniše ili ne. Ovaj slučaj je potvrdio da funkcioniše“, rekao je Bećirović.
Govoreći o mogućim motivima Srbije za ovakav potez, Bećirović za Glas Amerike kaže da veruje da su srpski političari želeli da stvore novu temu "kako bi se zaboravile ili potisnule prethodne iz razmišljanja ljudi, posebno one teme koje im nisu u interesu".
"Srbija se priprema za predsedničke izbore, možda i parlamentarne. Tako, tema voza Beograd – Mitrovica može da se posmatra u tom kontekstu, kao i time da obe strane pokšavaju da dobiju što bolju poziciju u zvaničnom dijalogu Beograda i Prištine koji se odvija pod nadzorom Brisela".
I on smatra da je sasvim sigurno da se ne radi o izolovanom incidentu.
"Pored izbora u Srbiji, tranzicije američke administracije ne smemo zaboraviti činjenicu da jedan dio srpskih i albanskih političkih struktura gaji naklonjenost podeli Kosova, odnosno da bi se prepuštanjem severa Kosova Srbiji tako rešili srpsko-albanske odnose. To nije izvodljivo mirnim putem i zbog toga intenziviranje napetosti pa i nasilja vodi ka realizaciji tih namera. U tom kontekstu treba razumeti da su i srpske i albanske političke elite uglavnom retorički naklonjene evropskim integracija, dok je situacija u praksi ipak drugačija. Destabilizacija regiona je još uvek u interesu onih političkih struktura koje žele prekrajati granice u regionu i te strukture su još uvek dovoljno jake i u nekim zemljama su stub vlasti”, rekao je za Glas Amerike Zijad Bećirović.