Pošto je centralna vlada odbila pokušaje separatista da se u Kataloniji održi referendum o nezavisnosti, katalonski političari su odlučili da regionalne izbore zakazane za 27. septembar iskoriste za polugu pomoću koje bi utrli put do samostalnosti ove pokrajine.
Milionski marš održan na Dan Katalonije 11. septembra označio je početak izborne kampanje. Katalonci koji se zalažu za nezavisnost iznose nekoliko argumenata. Prvo se pozivaju na nekadašnju državu Kataloniju, zatim na razliku u kulturi i jeziku u odnosu na ostatak Španije. Katalonci su nezadovoljni i time što više od svih pune fondove centralne vlade, dok Madrid sistematski odbija zahteve za veću političku i ekonomsku autonomiju Katalonije.
Naoružan takvim podacima, katalonski sekretar za spoljne poslove Rože Abinjana boravio je ovih dana u Vašingtonu.
Na skupu u prestižnom Institutu Peterson za međunarodnu ekonomiju, Abinjana je izneo istraživanje grupe španskih ekonomista, prema kojima bi nezavisna Katalonija doživela ekonomski preporod. Nastavio je:
“Katalonija je pogonska snaga Iberijskog poluostrva. Po broju stanovnika i po svom godišnjem bruto prihodu može da se meri sa Austrijom, Finskom i Danskom. Sedam i po miliona Katalonaca, koji čine 16 odsto ukupnog stanovništva Španije, obezbedjuje skoro trećinu ukupne španske trgovinske razmene. U prošloj godini, udeo Katalonije u ukupnom bruto proizvodu Španije iznosi je 20 odsto. Snaga katalonske ekonomije ogleda se i u činjenici da 6,000 multinacionalnih korporacija posluje u Kataloniji.”
Prema Abinjanu, proglašenje nezavisnosti Katalonije ne bi bio jednostrani čin, već bi proces uspostavljanja nezavisnosti bio usklađen u dijalogu sa Madridom.
Visoki saradnik prestižnog Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju, Anhel Ubide, izneo je suprotne podatke. Istraživanja na evropskom nivou pokazuju da proglašenje samostalnosti znače ekonomsko nazadovanje, a ne napredovanje, kaže on.
“Ne postoji nijedan podatak koji ukazuje na prosperitet posle otcepljenja. Upravo je suprotno, dolazi do pada stope rasta. Između ostalog teško je verovati da bi pomenute multinacionalne korporacije želele da operišu na prostoru koje bi po otcepljenju bilo izuzet iz Evropske unije i njenog tržišta.”
Ubide se, ipak, slaže sa Abinjanom da bi ukoliko separatistima pođe za rukom otcepljenje, Madrid mogao da prihvati dijalog sa Katalonijom bilo o procesu odvajanja ili o proširenju katalonske autonomije kako bi pokrajina ostala u sastavu Španije.