Belgija: Ekstremna desnica sve popularnija

Policija spremna uoči održavanja desničarskih protesta u Briselu, 27. marta. 2016.

Kao što su napadi 13. novembra u Parizu u kojima je ubijeno 130 ljudi, doprineli značajnim izbornim pobedama desničarskog Narodnog fronta na regionalnim izborima u Francuskoj, tako su bombaški napadi u Briselu ohrabrili flamanski nacionalizam u Belgiji, ističu analitičari.

Nedavni događaji su opteretili zajednicu Malenebek u kojoj živi procentualno najveći broj muslimanskih migranata u Belgiji. Stanovnici u ovom naselju, gde su živeli uhapšeni napadači, sada se osećaju pod opsadom medija, čak i svojih sugrađana.

Gradonačelnik Molenbeka zabranio je održavanje protesta protiv islamiskog ekstremizma u organizaciji jedne gotovo nepoznate ultra-nacionalstičke flamanske grupe. Međutim, ima i onih koji se dogovaraju šta bi trebalo da učine ukoliko zabrana bude ignorisana. Meštani planirani marš smatraju provokacijom i strahuju od toga da situacija izmakne kontroli.

Nedavno su na Trgu berze u Briselu, stotine crnokošuljaških fudbalskih huligana prekinule svečanu komemoraciju za 32 žrtve u napadima 22. marta na aerodrom i metro, dok je policija morala vodenim topovima da ih rasturi.

Dejv Sinardet je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Briselu. On pomno prati evoluciju belgijske ekstremne desnice.

„Naravno napadi džihadista poput onih koje smo upravo videli su plodno tlo za aktivnosti ultra-desničarskih političkih partija i pokrete“, kaže Sinadert.

Čak i u Holandiji, gde je prošle nedelje došlo do hapšenje osumnjičenih u vezi sa novim planiranim terorističkim napadom, ekstremno-desničarski političar Gert Vilders koristi najnovije bombardovanje da poveća svoju popularnost.

„Vidimo da u nekoliko evropskih zemalja teme kojima se bavi ekstremna desnica postaju popularne u određenom delu stanovništva," navodi Sinadert iznoseći da druge stranke, na desnici, ali ne na ekstremnoj desnici, takođe imaju tendenciju da se fokusiraju na ta ista pitanja.

Atmosfera straha je plodno tlo za širenje ekstremne desnice. U tome je u Belgiji glavna Partija Flams (Vlaams) Belang, koja se bori protiv prijema muslimanskih imigranata u zemlju.

Tom van Griken je predsednik partije i član flamanskog parlamenta.

„Napadi koje smo ovde u Briselu videli, koji se sada šire Evropom, pre svega su žalostan primer da se obistinilo sve na šta smo upozoravali, tvrdi Griken. "Žalosno je reći da ono što smo govorili, pre više od deset ili petnaest godina, postaje stvarnost danas,“ dodaje on.

Grikenova stranka sada želi da ponovo uvede smrtnu kaznu, iako je zabrana smrtne kazne kamen temelj zakonodavstva o ljudskim pravima u Evropskoj uniji. Njegova esktremistička stranka Flams Belang predstavlja izuzetak, ali već ima konkurenciju u organizaciji Novi flamanski savez stranaka, NVA, koja nije ekstremno-desna, ali koja ističe pitanja imigracije i bezbednosti.

Belgijska vlada je u međuvremenu, objavila da će nastojati da izdejstvuje usvajanje deklaracije koja obavezuje migrante koji žele da žive u Belgiji – da potpišu svoju privrženost osnovnim belgijskim vrednostima kao što su poštovanje slobode vereispovesti i rodne ravnopravnosti.

„Kada smo počeli Flams Belang stranku, politička debata je bila na strani levice, danas je debata na desnici, ističe Griken.

Po njemu, "neke stvari koje smo govorili i svi su nas zato mrzeli, sada su postale opšte mesto, uključujući to da bi imigranti moraju da prihvate naš način života i da im u suprotnom ovde nije mesto.“