Sve manje nade u Idomeniju

Humanitarna akcija za izbeglice u Idomeniju posustaje. (Fotografija: Džon Ovens/Glas Amerike)

Na granici Grčke i Makedonije,12 hiljada izbeglica i dalje čeka otkako je prošlog meseca blokirana takozvana Balkanska ruta prema zapadnoj Evropi.

U improvizovanom izbegličkom kampu Idomeni bilo je protesta, upotrebe suzavca, pa čak i smrtnih slučajeva. Ali, dok su ljudi koji čekaju sve više frustrirani, drugi pokušavaju da nađu nove puteve do željenog odredišta.

Hiljade izbeglica, koji su tako blizu, ali i tako daleko od svog cilja, sve više gube nadu. Otkako je Makedonija zatvorila vrata, ljudi u Idomeniju gledaju kako izbeglice očajnički pokušavaju da pređu granicu. Frustracija sve više raste kod onih kojima je put do bolje budućnosti, preprečen bez većeg objašnjenja od strane vlasti.

"Frustracija je prisutna svugde u Idomeniju. Zašto? Zato što ljudi vide samo da je granica zatvorena, nemaju nikakvih informacija o tome da li će biti otvorena ili ne",kaže Emanuel Masar, koji pruža pomoć u okviru organizacije Lekari bez granica.

Nedavno su policijska kola udarila jednog kurdskog imigranta, što je izazvalo nerede. On je preminuo nekoliko dana kasnije. Situacija se od tada uglavnom smirila, ali policija i dalje mora da povremeno sprečava sukobe među izbeglicama.

Najviše ima Sirijaca, ali i ljudi iz drugih zemalja, koji pokušavaju da izbegnu nasilje i jednostavno gledaju da dani prodju mirno. Međutim, svi iščekaju isto, dok sve veći broj očajava i vraća se istim metodima koji su ih doveli ovde.

Palestinac iz Sirije, Kusej Lubani kaže da većina ljudi sada "razmišlja o opasnom putovanju uz pomoć krijumčara ili bez njih i da svake noći mnogi od njih pokušavaju da pređu granicu." Lubani je u Idomeniju sa svojom ženom gde malo udobnosti ide na uštrb privatnosti.

I mada razne nevladine organizacije nastoje da učine život podnošljivijim za izbeglice, bilo distribucijom hrane ili drugim aktivnostima, mogućnosti su ograničene za one koji više nemaju kud.

"Ljudi su psihički uznemireni - žele da idu dalje, ali put je zatvoren. Deprimirani su zbog situacije u kojoj se nalaze", kaže izbeglica Čauduri Mažar Ikbal iz Pakistana.

Dok još jedan dan prolazi i još jedna noć nailazi, očaj i frustracija biće po svemu sudeći samo još dublji.