Britanska prestonica sa skoro devet miliona stanovnika ima najveći procenat proevropskih birača, kao i najveći procenat anti-evropskih glasača u zemlji. U londonskoj finansijskoj četvrti Siti preovlađuju proevropska osećanja, dok samo nekoliko kilometara dalje, u uporištu radničke klase, u okrugu Hejvering, vlada najveće protivljenje ostanku Britanije u evropskom bloku.
Dva okruga su oličenje suprotstavljenih gledišta oko kojih se vodi glavna bitka.
Jedni vide slobodan protok ljudi, robe i novca u okviru Evropske unije kao prednost, drugi to vide kao pretnju.
Radnički Hejvering se ne odlikuje etničkom raznolikošću. Oko 83 odsto stanovnika se izjašnjava kao “belci”, u poređenju sa 45 odsto u Londonu u celosti. I gotovo 90 odsto žitelja Hejveringa rođeno je u Britaniji, u odnosu na 63 odsto u čitavom Londonu.
Evo kako Lorens Veb, član desničarske anti-evropslke stranke UKIP iz Hejveringu objašnjava svoje protivljenje Evropskoj unijiČ
“Postoje brojni razlozi, među njima je i cena koju plaćamo kao grad i zemlja za članstvo u Evropskoj uniji. Referendum se odnosi samo na jedno pitanje, pitanje nacionalnog suvereniteta; o tome ko ima pravo da donosi zakone po kojima živimo.”
Stanovnici Hejveringa takođe krive Evropsku uniju za oštre mere štednje posle izbijanja finansijske krize 2008. i ne vide nikakvu korist od imigracije.
Međutim, u multietničkim okruzima u središtu Londona kao što su Kamden i Ajlington, retke su parole protiv članstva u EU.
Drugo pitanje koje izaziva suprotstavljene strasti je imigracija. Evropska unija temelji se na principu da stanovnici 28 zemalja članica mogu da žive i rade u bilo kojoj od tih zemalja. Nakon pridruživanja zemalja bivše Istočne Evrope, stotine hiljada ljudi se preselilo u bogatije zemlje zapadne Evrope.
Njihov priliv podstakao je ideju da su došli da otimaju poslove, kao i da žive od tuđih socijalnih povlastica. Tako misle mnogi evroskeptici u mestima kao što je Hejvering.
Međutim, poslovni ljudi u londonskom Sitiju, kao što je Mark Boleat, menadžer Korporacije London, podseća da hiljade radnih mesta i renome londonskih finansijskih institucija zavise od Evropske unije:
“Uzmite samo investicione banke, koje zapošljavaju oko 100,000 ljudi u Evropi, uključujući 90,000 u Britaniji. Siti je međunarodni centar. Institucije kao što su ove zapošljavaju Francuze, Nemce, Špance, Italijane, Bugare i druge. Britanci takođe odlaze na rad u druge evropske zemlje, čega ne bi bilo bez Unije.”
Istraživačko odelenje uglednog nedeljnika Ekonomist, nedavno je takođe upozorilo da bi bregzit ugrozio status Sitija kao jednog od vodećih svetskih finansijskih centara i ukinuo britanskim finansijskim institucijama mogućnost da neometano funkcionišu širom Evrope.