Protekla 2017. pokazala se neobičnom za Nemačku, koja je za razliku od mnogih evropskih zemalja uspešno sledila konzensus kao politički kurs koji je garantovao političku stabilnost i ekonomski prosperitet zemlje.
Pobedu Angele Merkel na septembarskim izborima, na kojima je osvojila istorijski četvrti mandat za položaj kancelarke, u prvi mah je pozdravljen kao znak kontinuiteta i dokaz da je populizam koji je zahvatio druge u Evropi, zaobišao najveću i najvažniju evropsku silu.
“Birači su videli šta znači bregzit, i šta se događa u Americi, i odlučili: ‘neka, hvala’,” upozorava Čarls Kapčan, bivši specijalni predsednički savetnik u Obaminoj administraciji i ekspert uglednog Saveta za spoljopolitičke odnose.
Kapčan ističe da je Nemačka u eri Merkelove, stalno dobijala na uticaju o najvažnijim pitanjima - od Rusije, izbeglica do krize evrozone.
“Bila je ‘evropsko sidro’ u prethodnih najmanje deset godina, ne samo zato što je Nemačka najuticajniji akter u Evropi, nego zato što je uspela da dominira evropskim prostorom kao nijedan političar dosada."
Nemačka je postala nezamenljiva evropska država, a kancelarkine odluke su bile ključne za razvoj ukupne Evropske unije, dodaje Kapčan.
Međutim, Stiven Sejbo analitičar Instituta za savrmenu germanisitku, kaže da se situacija znatno promenila posle nedavnih opštih izbora u Nemačkoj. Bez obzira na pobedu kancelarke Merkel, zabrinjavajuće je što je njen konzervativni blok ovog puta osvojio svega 33 odsto glasova - najmanji procenat od 1945. do danas.
“Ojačali su neonacisti, kao i stranka ‘Levica’, koja je pod uticajem Rusije, što je okrnjilo i njenu političku bazu,” kaže Sejbo.
Po njemu, glavni razlog pada popularnosti Merkel i njene vlade je odluka kancelarke “da prihvati rizik ulaska milion muslimana, u zemlju koja sa teškoćom asimiluje čak svoju tursku populaciju, i još nije integriisala bivšu Istočnu Nemačku", nastavlja Sejbo.
"To je ne samo podstaklo opšti pesimizam," kaže Sejbo, "već i pobunu protiv politike multikulturalizma kao i iznendane pozive na odbranu nemačkih nacionalnih interesa - što je tabu tema još od 1945. ”
Nemački kancelari su sve do danas formirali uspešne koalicije. Ovog puta, Merkelov prvi pokušaj da svoj blok udruži sa dve mnogo manje stranke, nije uspeo. Na nagovor predsednika Frank-Valter Štajnmajera - Martin Šulc, lider socijal-demokrata, prihvatio je pregovore, ali isključivo pod uslovima njegove stranke, što znači na račun konzervativnog bloka.
Kapčan i Sejbo se slažu, ukoliko dođe do slabljenja Angele Merkel, ceo evropski projekat kao i čvrstina transatlantskih odnosa mogli bi da budu dovedeni u pitanje.