Uzbuna u Evropi posle zbližavanja Trampa i Putina u Helsinkiju

Rukovanje Trampa i Putina na kraju zajedničke konferencije za medije u Helsinkiju (Foto: AP/Pablo Martinez Monsivais)

Predsednik Donald Tramp predvideo je da će odnosi SAD I Rusije biti izuzetni posle jučerašnjeg samita u Helsinkiju sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Širom Evrope, sve jače se oglašava alarm zbog spremosti predsednika SADda gradi odnose sa Rusijom i njenim liderom, uprkos činjenici da je Moskva optužena da je silom anektirala Krim, oborila avion na letu MH17, i koristila nervni agens na britanskom tlu, čija je meta bio bivši špijun, pored mnogih drugih optužbi.

Your browser doesn’t support HTML5

Uzbuna u Evropi posle zbližavanja Trampa i Putina u Helsinkiju

Samit koji je potresao Evropu: predsednik najbližeg saveznika Evrope - Sjedinjenih Država, bio je veoma srdačan prema lideru zemlje koja, prema uverenju mnogih, predstavlja jasnu i neposrednu bezbednosnu pretnju - Rusije. Ruska nasilna aneksija poluostrva Krim jedva da je bila spomenuto tokom zajedničke konferencije za novinare predsednika Trampa i Putina u ponedeljak, posle njihovog samita u Helsinkiju.

"Stav predsednika Trampa u vezi sa Krimom je dobro poznat i on ostaje pri tome", rekao je Putin. "On je govorio o nezakonitom pripajanju Krima Ruskoj Federaciji. i imamo drugačije gledište. Uvereni smo da smo održali referendum u potpunosti u skladu sa medjunarodnim zakonom i poveljom Ujedinjenih nacija. Za nas, za Rusku federaciju, to pitanje je zatvoreno”, zaključio je Putin.

U Kijevu i Evropi su odahnuli što predsednik Tramp nije podržao svog ruskog kolegu u vezi sa Krimom, ton na konferenciji za novinare uznemirio je mnoge američke saveznike.

Tramp i Putin po završetku konferencije za novinare u Helsinkiju (Foto: Reuters)

“On se zaista svojski potrudio da stvori određeni lažni znak jednakosti između EU i Rusije, Zapada i Rusije i SAD i Rusije, i mislim da će to mnogi pamtiti”, smatra Mark Galioti, visoki saradnik Instituta za međunarodne veze u Pragu.

"Do sada, ako je ovaj sastanak vodio bilo kuda, to je udaljavanju od zapadne agende, od ciljeva kao što je pokušaj da se Rusija podstakne da odustane od aneksije Krima".

Za predsednika Trampa ovo je bio samit čija je glavna publika bila domaća, a ne svetska - kaže bivši ambasador u Rusiji Tomas Pikering.

“Ostatak sveta ne glasa. A njegovo biračko telo u Americi je za sada stajalo uz njega, uprkos ovakvom ponašanju svih ovih godinu i devet meseci”.

Evropska unija je bila domaćin sopstvenog samita sa latinoameričkim liderima, na kojem je izražena jasna razočaranost pristupom američkog predsednika saveznicima. Ministar za evropska pitanja nemačke Mihael Rot izneo je svoje mišljenje o Trampovim potezima:

“Američki predsednik pokušava da provocira. On nastoji da podeli Evropsku uniju. On nas naziva neprijateljima. Mi uopšte tako ne vidimo stvari”.

Uprkos snažnim osećanjima, Evropa će nastojati da izdrži Trampov predsednički mandat, smatra Mark Galioti:

“Jedan od neočekivanih sporednih efekata - odnosno prednosti Trampove politike, jeste da bi ona mogla da zapravo primora Evropu da se uozbilji, da se ne krije se iza Amerike i izađe u prvi plan, u smislu toga koju vrstu politike želi da usvoji”.

Samit Tramp - Putin održan je uoči godišnjice obaranja aviona na letu MH 17 2014, koji je, kako zaključuju nezavisni istražitelji, oborio ruski projektil.

Zbog činjenice da je Rusija propustila da adekvatno odgovori na te optužbe - uz sve dužu listu drugih velikih kršenja međunarodnih normi, malo je zapadnih lidera spremno da sledi primer predsednika Trampa i pokuša da popravi odnose sa Moskvom.