Ranije ovog meseca, 400 hiljada ljudi u Toledu u državi Ohajo ostalo je bez pijaće vode. Gradske zalihe vode iz reke Iri bile su zagađene toksičnom supstancom, koja se pojavljuje zbog prekomernog rasta algi. Nadležni su u međuvremenu preduzeli neophodne mere te je voda u tom gradu sada bezbedna za piće, međutim problem štetnog cvetanje algi u Ohaju, drugim gradovima u Sjedinjenim Državama i širom planete - nije rešen.
Otrovna pena od algi nataložila se u gradskim vodovodnim cevima što je vodu obojilo u svetlo zeleno. Građani su se uzdali u flaširanu vodu.
"Bilo je stresno. Imam nekoliko pasa kod kuće i četvoro dece i morala sam da obezbedim dovoljno vode za pranje zuba i za piće", kaže stanovnica Toleda.
Pojava prekomerne količine algi u vodovodnim sistemima širom sveta je posledica viška đubriva i loše uprave kanalizacionim sistemima.
Previše algi crpi kiseonik iz vode i ubija ribu, objašnjava Lora Džonson, naučnica u Nacionalnom centru za kvalitet vode na univerzitetu Hajdelberg u Tifinu državi Ohajo.
"Takođe postaje problem kada je vrsta tih algi cijanobakterija koja je može da proizvede otrove", objašnjava Džonson.
Naučnici navode da ti otrovi mogu da oštete jetru i nervni sistem.
Džonson kaže da su stvari još gore zbog globalnog zagrevanja. Menjanje meteoroloških uslova utiče na jače i intenzivnije vetrove i oluje, koje odnose više hranljivih materija sa zemlje, a sezona rasta algi može da traje mesecima.
Nacionalna administracija za okeane i atmosferu prati cvetanje algi iz svemira, kaže okeanograf Ričard Stamp.
"Možemo da koristimo satelitske podatke kako bismo pronašli gde alge cvetaju i da procenimo njihovu količinu. Ne možemo da znamo da li su otrovne, ali možemo da vidimo da li su tu i koliko ih je", kaže Stamp.
To u mnogome pomaže naučnicima i nadležnim vlastima da preduzmu akcije. Stamp ističe da u cilju efikasnijeg rešenja, njegova organizacija takođe sakuplja podatke o fosforu, koji podstiče rast algi.
"Fosfor u proleće je odgovoran za cvetanje na leto. Znajući to, sada možemo da napravimo strategiju i da izmenimo način đubrenja odnosno kako da modifikujemo proces uzgajanja na način da fosfor ostane na zemljištu i da ne uđe u reke i jezera", objašnjava on.
Lora Džonson se slaže da dugotrajni cilj mora da bude da se hranljive materije zadrže na zemlji te poziva na dalju kontrolu zemljišta i vode.
"U slučaju da naš način ne daje željene rezultate, možemo da promenimo to što radimo i ono što preporučujemo farmerima", navodi Džonson.
Borci za čistu vodu žele strožije kontrole i veći novčani podsticaj koji bi ohrabrio farmere da obavljaju poljoprivredne poslove na najbolji mogući način.
Farmeri nisu zadovoljni strožijim regulacijama i nedavno je došlo do smanjenja federalnih fondova predviđenih za rešavanje ovog problema.
Debata se nastavlja, a jedno je sigurno – problem sa algama neće biti rešen u skorije vreme.