Američki ambasador u Beogradu, Majkl Kirbi rekao je danas da je imao niz sastanaka sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem pred njegovu posetu Sjedinjenim Državama iduće nedelje, i da će teme razgovora u Vašingtonu biti evrointegracije Srbije, poslovna saradnja, povećanje zaposlenosti, ali i slučaj Bitići.
U organizaciji američke ambasade u Beogradu, danas je u prostorijama Crvenog krsta održana akcija dobrovoljnog davanja krvi povodom obeležavanja 14. godišnjice terorističkih napada u Sjedinjenim Državama 11. septembra.
Ambasador SAD Majkl Kirbi je tom prilikom odgovarao na pitanja novinara, a upitan šta će biti tema razgovora tokom posete premijera Aleksandra Vučića SAD, Kirbi je rekao da će se razgovarati o evropskim integracijama Srbije, ekonomskoj saradnji, slučaju braće Bitići i o ulozi Srbije u mirovnim misijama.
Što se tiče slučaja braće Bitići, Kirbi je rekao da nije razočaran sporim napretkom slučaja već da sve treba posmatrati u širem kontekstu.
"Imao sam brojne sastanke sa premijerom, republičkim tužiocem, ministrima pravde i unutrašnjih poslova. Neke informacije su javne, neke ne. Napredak u rešavanju tog slučaja treba posmatrati u širem kontekstu. Nedavno smo imali slučaj Orića. Mnogo je ljudi poginulo devedesetih godina i bez obzira da li su bili građani Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine ili SAD, svaka porodica želi da odgovorni budu privedeni pravdi. Ovde se radi o pravdi, a ne samo o trojici američkih građana”, rekao je ambasador Kirbi.
On je još upitan da li je zadovoljan sudskom presudom u slučaju paljenja američke ambasade u Beogradu, na šta je rekao da su SAD zadovoljne kada vide da pravosudni sistem funkcioniše i da se odluke donose na osnovu procedura.
"Verujemo da postoje odgovorni zbog kojih je policija napustila obezbeđivanje američke, nemačke i hrvatske ambasade. Mora da se obavi još posla kako bismo zatvorili te slučajeve”, poručio je Kirbi.
Vučić putuje u Vašington 15. septembra, a planirani su sastanci sa potpredsednikom Sjedinjenih Država, Džozefom Bajdenom, državnim sekretarom Džonom Kerijem i direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda, Kristin Lagard.