Američki izaslanik Kurt Volker, koji predvodi napore Vašingtona za okončanje sukoba u Ukrajini, trebalo bi da se u ponedeljak u Beogradu sastao sa predstavnikom Kremlja, Vladislavom Sukovim, kako bi rasprvljali o raspoređivanju 20.000 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u istočnoj Ukrajini. Najavu da će sastanak biti održan prenelo je više medija, međutim potvrde da se on i dogodio do zaključivanja ovog izveštaja nije bilo, kako na zvaničnim diplomatskim nivoima dve zemlje učesnice i zemlje domaćina, tako ni u zapadnim, srpskim, niti u ruskim medijima.
Volker je prethodnih dana rekao da treba da se sastane u glavnom gradu Srbije, Beogradu, kako bi se "raspravljalo o principima" i kako bi se videlo da li je moguće postići sporazum o tome kako bi mirovne snage mogle da izgledaju.
"Nismo se još sporazumeli", rekao je novinarima u Vašingtonu 3. novembra.
Ruski predsednik Vladimir Putin u septembru je predložio raspoređivanje mirovnih snaga UN na liniji dodira, koje bi razdvojile dve strane u konfliktu i zaštitile posmatrače OEBS-a. Takav predlog je brzo naišao na kritike Kijeva i Zapada, delom zbog brige da bi raspoređivanje samo duž linije fronta zacementiralo rusku kontrolu nad teritorijom koju drže separatisti.
Ipak, Vol strit žurnal (VSJ) piše da se na Zapadu, uključujući i Berlin i Pariz, nadaju da je inicijativa Putina izraz želje Moskve da se izvuče iz konflilta u susednoj Ukrajini.
Međutim, Volker je rekao da Vašington želi da mirovna misija nadzire celu oblast konflikta i da se uveri da je teško naoružanje povučeno.
Ruski predsednik je nakon incijalnog predloga rekao da je otvoren za promene u svojoj inicijativi. On je pozitivno odgovorio na kontrapredlog nemačke kancelarke Angele Merkel prema kome bi mirovnjacima bio obezbeđen slobodan pristup širom oblasti Dobasa, rekli zu zapadni zvaničnici za VSJ.
Kurt Volker se dva puta sastao sa predstavnikom Kremlja, Vladislavom Surkovom od sredine avgusta, a sastanak u ponedeljak trebalo bi da je bio treći. Poslednji put videli su se u Beogradu 7. oktobra, a tačno mesto sastanka nije bilo objavljeno.
Beograd je neutralni teren. Volker je odbio da se sastane sa Surkovom u Rusiji, a Surkovu je zabranjen ulazak u Evropsku uniju zbog sankcija uvedenih kao odgovor na rusku agresiju u Ukrajini podseća Radio Slobodna Evropa.
Arhiva - Pripadnik posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini posmatra poletanje drona, tokom probnog leta u gradu Mariupol, istočna Ukrajina, 23. oktobra 2014.
Američki i zapadni zvaničnici rekli su da misija možda neće operisati pod mandatom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mirovnjaci bi, umesto toga, mogli da delaju pod kišobranom OEBS-a, čiji su posmatrači već u Ukrajini, ili pak da budu više ad hok koalicija.
U borbama između vladinih snaga Kijeva i separatista koje podržava Rusija i koji drže delove Ukrajine, regione Donjeck i Luhansk, ubijeno je više od 10.000 ljudi od aprila 2014. Nekoliko prekida vatre proglašeno je kao deo Sporazuma iz Minska - septembra 2014. i februara 2015. i ta primirija smanjila su borbe, ali ih nisu zaustavila.
Aleksander Hug, zamenik direktora i šefa mislije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Evropskoj specijalnoj misiji za monitoring (OEBS SMM) u Ukrajini, rekao je prošle nedelje da je 425 civila ubijeno ili povređeno u konfliktu od početka ove godine, prema podacima ukrajinskih medija. Trideset i devetoro je dece.
Arhiva - Proruski pobunjenici na tenkovima nose zastave samoproklamovane Donjecke Narodne Republike, snimljeni u blizini grada Novoazovsk, istočna Ukrajina, 21. oktobra 2015.
U svom tvitu od 12. novembra, Volker je rekao da se broj civilnih žrtava u 2017. nadmašio onaj iz 2016, i dodao: "Ljudi Donbasa zaslužuju pravi prekid vatre".
Kancelarija ukrajinskog predsednika Petroa Porošenka saopštila je 4. novembra da je održan telefonski razgovor sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom, u kome su "koordinirani budući koraci u pogledu raspoređivanja međunarodne misije UN" u separatističkim delovima Luhanska i Donjetska, uključujući i granicu između tih oblasti i Rusije, za koju Kijev tvrdi da se koristi kako bi se isporučivalo oružje i vojno osoblje iz Rusije.