Demokrate i republikanci su manje skloni da žive blizu jedni drugih nego što su bili pre jedne generacije.
Ova politička segregacija je fenomen o kome je novinar Bil Bišop pisao u svojoj knjizi “The Big Sort” (Veliko razvrstavanje) u kojoj se nagoveštava da se Amerikanci sve više sele u mesta gde susedi dele njihove političke stavove.
Ali, da li to rade namerno?
“Moguće je da neki od njih to rade planski, ali na osnovu podataka mislim da nije samo u tome stvar. Kada se ljudi sele, obično traže zajednice koje imaju određene elemente, kao što su ulice sa galerijama, prodavnice oružja, veliki lanci ili mali, nezavisni kafići...", kaže Džej Pi Prims, predavač na katedri za psihologiju na Univerzitetu Ilinoisa u Čikagu, i dodaje:
“Moguće je da pronalaze mesta koja imaju stvari koje drugi liberali vole, ili stvari koje vole drugi konzervativci".
Prims je ko-autor izveštaja o političkoj segregaciji u kojem su ustanovljene značajne razlike koje nisu dubinski političke kada je reč o vrstama zajednica koje se dopadaju liberalima i konzervativcima.
Džo Goli u šali pokriva lice prolazeći pored znaka Obama-Bajden ispred kuće suseda u Portsmutu u Nju Hempširu, 5. oktobra 2012.
Liberali koji su učestvovali u istraživanju identifikovali su politički liberalizam, etničku raznovrsnost, javni prevoz i živahnu umetničku scenu kao važne karakteristike svoje idealne zajednice. Za to vreme, konzervativci cene politički konzervativizam, patriotizam, prisustvo više crkava, i ruralne predele kada razmišljaju o idealnim mestima za život.
“Već duže vreme znamo da liberali više vole urbanija mesta, dok konzervativci žele da imaju osećaj manjeg grada i da im okruženje bude malo više ruralno", kaže Prims.
Mit o političkom raspoređivanju?
Semjuel Abrams, profesor politike i društvenih nauka na koledžu Sara Lorens u Bronksvilu u Njujorku, i saradnik instituta "Amerikan Enterprajz", ne veruje u koncept političkog samoraspoređivanja.
Ukazuje na veliki broj ljudi iz liberalnih država kao što su Kalifornija, Njujork, Konektikat i Nju Džersi koji se sele u konzervativnije države kao što su Florida i Teksas.
“Oni se sele jer su porezi niži, ograničenja su manja. Za pola miliona dolara, umesto jednosobnog stana veličine ormana kakve imamo u Njujorku, možete da kupite prostranu kuću, moguće i sa bazenom, terenom za košarku i roštiljem".
Ne propustite: Da li je polarizovana Amerika spemna za formiranje treće strankeZnatan broj stanovnika Kalifornije se seli u Teksas u vreme kada ta država preduzima političke korake koji su razbesneli liberale.
“Pogledajte restriktivne zakone o abortusu koje je uvela ta država. Pogledajmo njihov nedavni rad na zabrani abortusa, kontroli oružja pa i menjaju političkih mapa okruga", kaže Abrams. "Stavovi koje je zauzela ta država su direktno suprotni ciljevima svih tih progresivnih liberala koji se iznenada sele u nju u isto vreme. Zato ne mislim da je geografija pokretač sveta ovoga".
Prema izveštaju Univerziteta Teksas A&M, najveći deo ljudi koji se seli u Teksas dolazi iz Kalifornije, a većina se nastanila u liberalno orijentisanim okruzima Teksasa.
Efekat kovida
Socijalni psiholog Džonatan Hajt kaže da je moguće da je pandemija kovida 19 dovela do pojačanog "političkog sortiranja".
"U Njujorku i Kaliforniji, mnogo ljudi desno od centra napušta te države, jer ne mogu da podnesu njihovu socijalnu politiku i pandemijske mere", kaže Hajt, profesor na Stern školi biznisa pri Univerzitetu Njujorka. "Tako da svakako postoji kretanje iz Njujorka i Kalifornije ka Teksasu i Floridi koje ne motiviše samo klima, već i politika, želja da se boravi u mestu koje nije tako liberalno”.
Firma za nekretnine "Redfin" predviđa da će se tokom 2022. još više ljudi preseliti u mesta koja su više u skladu sa njihovim političkim uverenjima. Istraživanje koje je obavila ta firma pokazuje da značajan broj kupaca kuća ne želi da se seli u mesta gde su zakoni suprotni njihovim političkim uverenjima.
Vlasnici ove kuće u Lovetsvilu u Virdžiniji kažu da su im znakovi podrške Trampu nekoliko puta ukradeni iz dvorišta.
Hajt kaže da očekuje više političkog razvrstavanja sada kada više Amerikanaca nego ikada ima opciju da radi od svojih kuća.
“Mnogo ljudi dovodi u pitanje svoj raniji način života. Mnogi sada imaju slobodu da rade daljinski, da žive gde god žele. Zato je moje predviđanje da će se teza (novinara) Bila Bišopa o "Big Sort" (Velikom razvrstavanju) pokazati još tačnijom posle kovida", ističe Hajt. “Imajući u vidu koliko su se stvari intenzivirale proteklih godina, čak i pre kovida, za vreme (bivšeg predsednika Donalda) Trampa, a sada sa kovidom, koji utiče na naš život daleko više nego što su politički argumenti nekada uticali, predvideo bih da će se političko razvrstavanje i dalje povećavati".
Bišop je u svojoj knjizi istakao da, dok je Amerika raznovrsnija nego ikada, mesta u kojima žive brojni Amerikanci zapravo postaju manje raznovrsna, kako se ljudi sele u zajednice u kojima žive ljudi koji razmišljaju i glasaju kao oni.
Ta segregacija bi mogla da dovede do još većeg neprijateljsva između konzervativaca i liberala.
“Budući da liberali ne susreću konzervativce tako često kao ranije, a konzervativci ne sreću liberale tako često, i uživo i na internetu, rekao bih da će to izvesno doprineti političkoj polarizaciji, jer te ljude vidimo kao manje humane. Manje razumemo njihov način razmišljanja, ili manje slušamo njihove argumente", ističe Prims.
"Znamo da smeštanje ljudi u zajednice u kojima svi misle na isti način dovodi do 'eho-komora', odnosno zajednica istomišljenika, u kojima ljudi imaju tendenciju da postanu ekstremniji".