Američki predsednik Donald Tramp ocenio je da je ruski predsednik Vladimir Putin dao, kako se izrazio, vrlo obećavajuću izjavu o mogućem prekidu vatre u Ukrajini.
Dodao je, međutim, i da Putinova objava nije bila potpuna, tokom susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteomu Ovalnoj kancelariji Bele kuće.
„Voleo bih da se sretnem ili da razgovaram sa njim. Ali, dogovor o prekidu vatre moramo brzo da završimo”, poručio je Tramp povodom Putinovog stava da je Rusija saglasna sa mirovnim predlogom Sjedinjenih Država – ali je potrebno razjasniti detalje.
Američki predsednik, čiji je specijalni izaslanik Stiv Vitkof stigao u Moskvu na razgovore o ratu Rusije i Ukrajine, istakao je da bi za svet bilo veoma razočaravajuće ukoliko bi ruska strana odbacila mirovni plan.
Ne propustite: Šta je zapravo Putin odgovorio Americi za prekid vatre u Ukrajini?„Mnogo detalja konačnog sporazuma je razmotreno. Sada ćemo videti da li je Rusija spremna. Ako nije - biće to veoma razočaravajući trenutak za svet“, rekao je Tramp.
Takođe, nagovestio je i mogućnost pregovora za ostvarivanje dugoročnijeg mira nakon primirja dve strane, uključujući i o delu okupirane teritoriju koju bi Ukrajina potencijalno prepustila Rusiji.
„Nismo napamet radili. Sa Ukrajinom smo razmatrali delove teritorije koji bi bili sačuvani i izgubljeni”, rekao je Tramp – pominjući i da se radi o elektrani koju nije imenovao.
Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi koju trenutno kontroliše Rusija, nalazi se na prvoj liniji fronta.
Ukrajina se tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji, održanim u utorak, saglasila sa jednomesečnim prekidom vatre. Dogovoru je prethodio neuspešan susret ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa u Beloj kući, koji je prerastao u raspravu i nije zaključen potpisivanjem sporazuma dve strane o retkim metalima i mineralima.
Your browser doesn’t support HTML5
Varnice u Beloj kući: Kako je izgledala velika rasprava Trampa, Vensa i Zelenskog pred novinarima
Tramp ne odustaje od Grenlanda
Osim komentara o Rusiji i Ukrajini, predsednik Tramp je ponovio nastojanja u vezi sa pripajanjem Grenlanda Sjedinjenim Državama.
Ponovio je da je to u interesu međunarodne bezbednosti.
„Mislim da će se to dogoditi“, rekao je Tramp – ukazavši da bi čelnik NATO-a Rute mogao biti važan činilac u tom procesu.
„Marko, to je potrebno za međunarodnu bezbednost, postoji mnogo onih koji krstare obalom i potrebno je da budemo oprezni”, obratio se Tramp čelniku NATO-a aludirajući na interesovanje Kine i Rusije za arktički region.
Rute je rekao da neće biti uključen u pitanja o tome da Grenland postane deo Sjedinjenih Država.
“Ne želim da uvlačim NATO u to”, rekao je generalnim sekretar Alijanse – ukazavši da je Tramp u pravu kada je reč o situaciji na krajnjem severu Evrope i Arktiku.
„Kinezi koriste te rute. Znamo da se Rusi ponovo naoružavaju. Imamo manjak ledolomaca. Saradnja sedam država pod vođstvom Sjedinjenih Država je važna da bi se obezbedio taj region i deo sveta”, rekao je Rute.
Američki predsednik u januaru, pre preuzimanja mandata, nije isključio upotrebu vojne sile za uspostavljanje kontrole nad Grenlandom i Panamskim kanalom.
Na nedavnim izborima na Grenlandu pobedu je odnela stranka koja se zalaže za nezavisnost te autonomne teritorije i istovremeno se protivi nastojanjima američkog predsednika da je stavi pod kontrolu Sjedinjenih Država.