Američki predsednik Džo Bajden potpisao je uredbu kojom se ograničavaju pojedina ulaganja u kinesku visoku tehnologiju.
Odluka se odnosi u investicije u razvoj kompjuterskih čipova, mikroelektroniku, kvantnu tehnologiju i veštačku inteligenciju (AI).
Cilj napora je, prema navodima zvaničnika administracije, očuvanje nacionalne bezbednosti, a ne američkih ekonomskih interesa.
Time američke vlasti nastoje da smanje ulaganja u Kinu, a u te napore spadaju i postojeće tarife na kinesku robu uvedene za dobra u vrednosti od 350 milijardi dolara.
Ne propustite: Jelen u Kini kritikovala "kaznene akcije" protiv američkih firmiKao jedan od razloga za restrikcije u ulaganjima navodi se nastojanje Kine da ih koristi u razvijanju naoružanja i modernizovanje vojske.
Inače, predsednik Bajden izneo je procene da se kineska ekonomija suočava sa poteškoćama i da su, kako navodi, njene globalne ambicije umanjene – imajući u vidu da su Sjedinjene Države osnažile veze sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Evropskom unijom.
Odnose Sjedinjenih Država i Kine poslednjih godina karakterišu učestale trzavice.
Između ostalog, kineskog predsednika Ši Đin Pinga američki predsednik ranije je okarakterisao kao diktatora – pošto su Sjedinjene Države oborile balon za koji su tvrdili da je Kina koristila za špijuniranje.
Ne propustite: Bajden nazvao Šija diktatorom, Kina to ocenila "apsurdnim i neodgovornim"Takođe, status Tajvana jedno je od pitanja koje narušava odnose dve ekonomske supersile.
Uz to, Kina nije zauzela kritički stav u vezi sa ruskom agresiju na Ukrajinu koja traje više od godinu i po – mada, kako primećuje Bajden, njihovo savezništvo nije prošireno na polje isporuke naoružanja.
Kina je ekonomski počela da slabi nakon pandemije kovida 19. U toj zemlji trenutno se beleži trend deflacije koji ukazuje na manjak potrošačke potražnje – što bi moglo uticati na privredni rast, ocenjuje agencija Asošijeted pres.
Osim toga, zabeležen je i pad direktnih stranih investicija od 89 procenata, odnosno 4,9 milijardi dolara, u odnosu na 2022.
Veruje se da su strane kompanije izgubile poverenje u Kinu nakon strožih bezbednosnih kontrola i nesprovođenja reformi koje su obećavali državni zvaničnici.