Mnogi ljudi misle da se ko je pobednik predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama odredi kada se to objavi u medijima i kandidat koji je izgubio održi govor u kome priznaje poraz. Međutim, istina je da je zvanično proglašenje pobednika na predsedničkim izborima mesecima dug proces, koji neće biti okončan do januara.
Taj proces obuhvata i Amerikance koji glasaju za elektore, elektore koji glasaju za predsednika, da bi potom Kongres proglasio pobednika.
"Imamo dan izbora, kada se biraju elektori, onda imamo dan u decembru kada se oni sastaju i glasaju za predsednika. Imamo i datum u januaru kada Kongres potrvrđuju glasove elektora", kaže Ejmi Dejsi, izvršna direktorka Sajn instituta za politiku na Američkom univerzitetu.
Pored Elektorskog koledža, potvrđivanje pobednika predsedničkih izbora uključuje i Senat, Predstavnički dom i Nacionalni arhiv.
Ne propustite: Novog predsednika bira takozvani Elektorski odnosno Izborni koledžProces dug 4 meseca rezultat je kompromisa među "osnivačima nacije", koji nisu bili uvereni da se glasačima može poveriti da izaberu pravog vođu.
"To je uvedeno prvenstveno jer nije bilo poverenja u građanstvo da donese takvu odluku. Nisu verovali da američki narod treba direktno da bira predsednika i potpredsednika, ali nisu hteli ni da daju isključivo Kongresu pravo da bira", objašnjava Dejsi.
Koronavirus može da komplikuje brojanje glasova
Stručnjaci za izbore predviđaju da će brojanje glasova ove godine trajati duže zbog pandemije koronavirusa i povećanog broja glasača koji će glasati poštom.
"To su pravne procedure koje moraju da se poštuju", kaže Lia Merivaki, asistentkinja za američku politiku na Univerzitetu Misisipija
"Svako forsiranje da se objave rezultati u izbornoj noći bi izazvalo dodatnu konfuziju i nepoverenje, a moguće je i da mnogi podnesu prijave protiv saveznih država, jer očekuju da rezultati budu objavljeni te noći. To će otežati posao izbornim zvaničnicima i saveznim državama, dok pokušavaju da očuvaju proces transparentnim i poštenim".
Ne propustite: Više od 4 miliona Amerikanaca glasalo ranije, moguć rekordan odziv na izborimaKada 50 saveznih država i Distrikt Kolumbija izbroje sve glasove sa glasačkih mesta i glasove poštom, svaki guverner države izvlači listu elektora. Kopije tih lista se daju šefu Nacionalnog arhiva.
Elektori se potom sastaju u glavnim gradovima saveznih država, Distrikt Kolumbija u Vašingtonu, kako bi zvanično dali svoj glas za predsednika i potpredsednika. To mora da se desi prvog ponedeljka posle druge srede u decembru. Ove godine, to će biti 14. decembar.
Elektori u svakoj saveznoj državi popunjavaju Sertifikat o glasanju i šalju ga Senatu, Nacionalnom arhivu i državnim zvaničnicima. Kada se to obavi, Elektorski koledž više nema dužnosti do sledećih predsedničkih izbora.
Poslednji korak se dešava 6. januara, kada se Kongres sastaje da izbroji glasove elektora i zvanično utvrdi pobednika. Proces je uglavnom ceremonijalan, ali može biti i primedbi. Tako je bilo 1969. godine i 2005, kada su uložene primedbe Elektorskom koledžu, ali su ih odbili i Senat i Predstavnički dom i sporni glasovi su ubrojani.
Ne propustite: Izborna matematika: Tramp i Bajden u bici za glasove elektoraDa li će biti primedbi posle izbora ove godine, još se ne zna, ali je predsednik Donald Tramp više puta neosnovano tvrdio da postoje velike izborne neregularnosti prilikom glasanja poštom.
"Ovo je sve nepoznato i nadam se da nećemo doći to toga, jer na taj način dovodite u pitanje godine demokratskih normi i procedura. Mislim da bi bilo veoma ekstremno ako će Senat preduzeti radnje koje bi poništile volju građana. Mislim da će ovo biti vrlo problematično za status demokratije u Sjedinjenim Državama... hoću reći, to onda više nije demokratija", kaže Merivaki.
Dejsi smatra da se komplikacije mogu dogoditi ako onaj ko osvoji glasove građana, ne osvoji i Elektorski koledž. Predsednik Tramp je osvojio glasove Elektorskog koledža 2016, ali je izgubio glasove birača od demokrate Hilari Klinton.
Ne propustite: Hilari Klinton objašnjava "Šta se dogodilo" 2016.Isto se dogodilo 2000, kada je republikanac Džordž Buš mlađi osvojio Elektorski koledž, ali je sa malom razlikom izgubio glasove birača od demokrate Ala Gora.
"Mislim da je najveće pitanje: Da li glasači kada glasaju na izborima, misle da je to određujući faktor ko ih predstavlja? Na svakim drugim izborima jeste, pošto ih određuje volja glasača. Mislim da to može da uruši poverenje građana u izborni proces da ugrozi učešće, želim da više ljudi glasa. Ako misle da njihova volja, njihov glas na dan izbora, zaista ne odlučuje, mislim da će to biti izazov za učešće i poverenja građana u sistem", navodi Dejsi.