Jezero Ana u Virdžiniji nije običan državni park. Nekada je bilo poznato kao „brdo od zlata“.
Rendžerka Lori Šular prati posjetioce do ove polutajne lokacije na kojoj se traga za zlatom.
„Počeću da tresem materijal jer želim da zlato, koje je teže, potone na dno“, kaže Šular.
Oni koji imaju dovoljno sreće da uoče komadiće zlata ipak moraju park napustiti praznih ruku. Svi pronalasci u državi Virdžinija moraju da budu ostavljeni na mjestu pronalaska. Potencijalni tragači ipak dobijaju utješnu nagradu – besplatnu lekciju o prednostima zlata kao materijala. Ono je pouzdan i konstantan provodnik električne energije koji ne oksidira.
“To ga čini odličnim za svu našu elektroniku koju želimo zatvoriti i da je ne moramo kasnije ponovo otvarati. Ali nemojte ići kući i rastavljati uređaje. Nećete se obogatiti jer je to tanak sloj zlata“, objašnjava Šular.
Your browser doesn’t support HTML5
Kopači zlata iz Virdžinije
Savezna država Virdžinija nekada je bila najveće izvorište zlata u Sjedinjenim Državama. Taj biznis je doživio propast kada su se kopači zlata prebacili na zapadni dio američkog kontinenta, ali ponovo bi mogao da doživi mali procvat, zahvaljujući naprednoj tehnologiji i visokim cijenama zlata.
Oni koji se u Virdžiniji danas žele obogatiti kopanjem zlata, moraju da odlože posude za ispiranje i da nabave mnogo skuplju opremu.
Pol Buš je jedini licencirani komercijalni kopač u Virdžiniji, prvi nakon četrdesetih godina prošlog vijeka. Ono što je u okrugu Gučland ostalo iza kopača zlata iz 19. vijeka predstavlja blago za njega.
“Svaki kamen kojeg su uklonili iz zemlje, a u kojem je bilo manje od 30-ak grama po toni, za njih je bio smeće“, kaže Buš.
Buš ponovo pretražuje to kamenje uz pomoć mašina za koje kaže da mogu izvaditi i do 800 dolara u zlatu u samo jednoj minuti.
Lori Šular pokazuje kamen sa zlatom i posudu za ispiranje zlata.
Postoji i zlato koje se još nalazi u zemlji.
„Tu i tamo možete vidjeti komadiće zlata“, kaže geolog Tomas Urlih iz kompanije "Aton Bay Holdings".
Urlih je trenutno fokusiran na ono što je pronašao u okrugu Bakingam:
“To je kvarcna žila. Možete vidjeti da je široka otprilike dva metra. To je otprilike široko onoliko koliko može da bude i nastavlja se dalje. Ovdje možete vidjeti nekoliko izbočina iz zemlje.“
Iz stijene teške dvije tone moguće je dobiti nekoliko destina grama zlata nakon iskopavanja. Po sadašnjoj tržišnoj cijeni to bi donijelo zaradu od otprilike 4.000 dolara. Ali u vidu treba imati i trošak odvajanja zlata od kamena.
“Zlatne žile koje imaju veće količne zlata imaju vrijednost od desetina do stotina miliona dolara. Prerano je reći tako nešto o bilo čemu ovdje u Bakingamu, ali veoma smo ohrabreni onim što smo vidjeli do sada”, objašnjava Urlih.
Ulrih priznaje da pretvaranje određenog pronalska u unosan rudnik zlata nije često i da nije zlato sve što sija. Ali oni koje uhvati zlatna groznica vole da citiraju finansijera iz industrijskog doba, Džej Pi Morgana, koji je rekao: „Zlato je novac. Sve ostalo je kredit.“