Specijalni američki izaslanik za Haiti iznenada je podneo ostavku, napadajući administraciju predsednika Džoa Bajdena zbog, kako je opisao, "nehumane" i "kontraproduktivne" odluke da deportuje hiljade Haićana.
Ambasador Danijel Fut, koji je držao tu poziciju samo dva meseca, podneo je ostavku državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, navodeći da je američki pristup Haitiju "duboko pogrešan." Rekao je da su njegovi saveti "ignorisani i odbačeni" u Vašingtonu, kada nisu bili "modifikovani da predstave drugačiji narativ nego što je njegov."
Ambassador Daniel Foote (Photo from state.gov)
Od prošlog vikenda, SAD prebacuju avionima stotine Haićana nazad u njihovu zemlju, nakon što su preplavili američko-meksičku granicu u Del Riju u Teksasu, u nadi da će ući u Sjedinjene Države. Mnogi od migranata, međutim, više od deset godina ne žive u Haitiju, od kada su napustili zemlju posle velikog zemljotresa 2010. i preselili se u Čile, Brazil i druge južnoameričke zemlje.
SAD su dozvolile hiljadama migranata iz Haitija da uđu u SAD i zatraže azil, ali druge vraćaju u Haiti, na do sedam letova dnevno za Port-o-Prens, glavni grad, ili drugi najveći grad Kep-Haitien.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs odbacio je Futove žalbe, navodeći da su njegovi stavovi, zajedno sa drugim, "u potpunosti razmotreni u rigoroznom i transparentnom procesu formulisanja politike. Za neke od tih predloga je zaključeno da nanose štetu našoj predanosti promociji demokratije na Haitiju i odbačeni su tokom političkog procesa. To što kaže da su njegovi predlozi ignorisani jednostavno nije tačno."
Prajs je dodao da je "šteta što je, umesto da učestvuje u političkom procesu orijentisanom na rešenja, specijalni izaslanik Fut podneo ostavku i pogrešno predstavio okolnosti svoje ostavke. Nije iskoristio brojne prilike da iznese svoje primedbe tokom svog mandata i umesto toga - odlučio je da podnese ostavku."
Migranti u improvizovanom kampu kod reke Rio Grande u Teksasu, 23. septembra 2021.
U svom pismu ostavke, Fut, koji je karijerni diplomata, je rekao: "Narod Haitija, koji živi u dubokom siromaštvu, kao taoci terora, otmica, pljački i masakra oružanih bandi, i koji pati pod korumpiranom vladom povezanom sa bandama, jednostavno ne može da podrži prinudni dolazak hiljada migranata koji nemaju hranu, smeštaj i novac, bez nove ljudske tragedije koja se mogla izbeći."
Futov napad na vladine deportacije Haićana je najnovija žalba zbog scena na granici sa Del Riom, gde je 14.000 Haićana provelo prošli vikend u šatorima ispod međunarodnog mosta između SAD i Meksika.
Broj je sada znatno smanjen zbog deportacije stotina Haićana i američkog procesuiranja još većeg broja migranata kojima je dozvoljeno da ostanu u SAD uz obećanje da će se u roku od 60 dana prijaviti imigracionim vlastima da bi podneli zahtev za azil.
Brojne grupe za ljudska prava pozvale su na kraj deportacija, dok su konzervativni republikanski kritičari predsednika Bajdena napali njegovu administraciju zato što je dozvolila hiljadama Haićana da uđu u SAD, umesto što ih je primorala da podnesu zahtev za azil iz svoje zemlje boravka pre nego što se upute ka Americi.
Za to vreme, imigracioni zvaničnici istražuju video snimke i fotografije agenata Granične patrole na konjima kako okružuju i usmeravaju neke migrante prošlog vikenda, u pokušaju da ih vrate u Meksiko.
Ponašanje agenata osudili su Bela kuća i visoki zvaničnici.
Agenti Granične službe potiskuju migrante ka meksičkoj teritoriji, 19. septembra 2021.
Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki izjavila je u sredu da SAD deportuju Haićane na osnovu zakonske odredbe koja se poziva na pandemiju koronavirusa. Deportovani se šalju kući bez prilike da zatraže azil, dok se drugima dozvoljava da ostanu na američkom tlu, ali još nije jasno zbog čega su neki ljudi deportovani a drugi nisu. Sedam letova za Haiti zakazano je za četvrtak.
Lider demokrata u Senatu Čak Šumer, obično Bajdenov saveznik, ove nedelje je pozvao američkog lidera i šefa Sekretarijata za unutrašnju bezbednost Alehandra Majorkasa da "odmah zaustave ta proterivanja", navodeći da avionski leteovi podsećaju na "ksenofobičnu" politiku bivšeg predsednika Donalda Trampa, koja "nije vodila računa o našim zakonima o izbeglicama."
Meksička policija čuva stražu blizu reke Rio Grande u mestu Siudad Akuna, u zoru 23. septembra 2021.
Guverner Teksasa Greg Abot, oštri kritičar Bajdenove administracije i njenog ponašanja prema migrantima na granici, naredio je državnim radnicima da formiraju "čelični zid" od državnih automobila kako bi sprečili dolazak novih migranata preko granice. Za haos na granici okrivio je Bajdena.
"Kada imate administraciju koja ne sprovodi zakone ove zemlje, koja se i ne pretvara da pokušava da zaštiti granicu, vidite ogroman priliv ljudi", rekao je Abot na konferenciji za novinare u Del Riju.