Starosedeoci Amerike besni su od kada je predsednik Amerike Donald Tramp najavio vatromet u Maunt Rašmoru u Južnoj Dakoti, spomeniku na zemlji za koji smatraju da je im je ukradena pre više od jednog veka.
Takođe su doveli u pitanje i tajming samog događaja, jer se održava dok se Amerikanci bore protiv rasizma i policijske brutalnosti, kao i pokušajima plemena da se bore protiv širenja koronavirusa.
"On mrzi Indijance", kaže za Trampa Teri Fasthors, stanovnik Sikangu Lakote, čiji su preci pripadali plemenu Lumi.
Poziv na Fejsbuku da se dođe na protest protiv Trampa
"Nema drugog razloga da dođe ovde".
Sa njim se slaže meštanin Fil Tu Igl, koji je izvršni direktor Veća za dogovor, koje radi na tome da se priznaju prava Sedam Vatrenih Veća, što je pravo ime istorijske konfederacije plemena koja polažu prava na Crna brda.
"Za mene, Maunt Rašmor je simbol etničkog čišćenja, prisilne asimilacije i krađe naše teritorije", kaže Tu Igl.
"Tramp nas samo podseća kako se nastavlja genocid nad našim narodom".
Istorija
Američka vlada je 1868. godine potpisala Mirovni ugovor sa Dakotom, Lakotom i poglavicama Arapaho, prepustila teritoriju "Velike Sijuks nacije" koja se prostirala kroz Severnu i Južnu Dakotu i ostalih 4 saveznih država, te garantovala plemenima "apsolutno i neometano korišćenje i svojinu".
To je sve bilo pre nego što su rudari koje je predvodio general Džordž A. Kaster pronašli zlato u Crnim brdima, nakon čega se pojavio veliki broj tragača za zlatom, koji su tražili zaštitu vlade. Pod pritiskom rudara, Sekretarijat za unutrašnje poslove SAD poslao je komisiju da razmotri kupovinu Crnih brda, ali su odbili cenu koju su tražila plemena. Kongres je 1877. godine izglasao Zakon kojim je preuzeo Crna brda i preselio plemena, pod pretnjom da će im ukinuti dostavu namirnica, u pet malih rezervata u Južnoj Dakoti.
Pismo skulptoru Gutzonu Borglumu da projektuje skulpture na Maunt Rašmoru
Spor se nastavio. Američki Vrhovni sud presudio je 1980. da je Vlada ilegalno preuzela Crna brda i naredio da se plemenima plati 106 miliona dolara. Plemena su odbila novac i tražila su da im se vrati zemlja. I dan danas, ta sredstva koja sada sa kamatama vrede više od milijardu dolara, leže netaknuta u sefu Sekretarijata za finansije.
Međutim, plemena Južne Dakote ne zanima novac. Oni navode da polažu sveta prava na Crna brda, za šta imaju etnografska i istorijska dokumenta, uključujući i umetnička dela na stenama sa religijskim temama stara hiljadu godina.
"Za nas su Crna brda oltar", kaže Tu Igl.
"Postoje sveta mesta koja nas vezuju za astronomiju Lakote. Hiljadama godina, dolazili smo tamo da se molimo".
Skulptor Gutzon Borglum sa radnicima 22. jula 1929.
Spomenik rasizmu?
Južna Dakota je 1924. godine angažovala Gutzona Borgluma da dizajnira i izvaja "herojske skulpture izuzetnih ljudi" u Crnim brdima. Tri godine kasnije, stotine radnika počelo je da buši kamen na jugoistočnoj strani Maunt Rašmora, i 14 godina radilo na portretima američkih predsednika Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Abrahama Linkolna i Teodora Ruzvelta, visokim skoro 20 metara. Te lidere su međutim, američki starosedeoci videli kao rasističke arhitekte agresije na plemena i ekspanzije.
Ilustracija koja kruži među starosedeocima na Fejsbuku
Rešili su da se suprotstave Trampovoj poseti spomeniku.
"Jedan protest je u Kistonu, oko milju daleko, ali ne verujem da će biti demonstracije u parku, jer nije dozvoljeno", kaže aktivista i novinar Deren Tompson koji je došao iz Viskonsina,
Slika kako Maunt Rašmor eksplodira u kamenje i prašinu, širila se internetom, što je dalo argumenata nekim konzervativcima da tvrde da će demonstranti rušiti Maunt Rašmor, kao što su se na protestima rušili spomenici Konferederaciji.
"Nemoguće je", navodi Tompson, koji poznaje park.
"Toliko je jako obezbeđenje da to može samo da se uradi iznutra".
Ilustracija koja kruži na Fejsbuk profilima starosedelaca Amerike
Tramp je potpisao uredbu kojom se najstrožim kaznama koje propisuje federalni zakon kažnjavaju oni koji uništavaju, oštećuju, vandalizuju ili skrnave spomenike, memorijale ili statue u SAD i preti se uskraćivanjem finansiranja lokalne ili državne policije ako ne štiti spomenike.
Predsednik Oglala Lakote Džulijan Ber Raner rekao je za dnevni list Argus Lider da smatra da likovi predsednika treba da budu uklonjeni.
"Uklonjeni, ne da budu razneti eksplozijom, pošto bi to samo napravilo više štete okolini".
Harold Frejzir, vođa Čejen River Sijuks plemena nazvao je spomenike "žigom na našoj koži" i dodao da je spreman sam da ih ukloni, besplatno.
Večina starosedelaca sa kojima je Glas Amerike razgovarao, rekla je da bi radije da spomenici ostanu da bi se koristili u obrazovanju.
"Što jednostavno ne napravimo muzej u podnožju u čast našeg naroda i da se zna da su i oni postojali?", pita Fasthors.
Republikanski kongresmen iz Južne Dakote Dasti Džonson podneo je predlog zakona kojim bi se zabranilo da se federalna sredstva koriste da se promene, unište ili pomere likovi predsednika na Maunt Rašmoru.
"Ti predsednici poštovali su slobodu, a oni koji traže da se sklone njihovi istorijski likovi nipodaštavaju sve što su ovi lideri učinili da naprave našu zajednicu savršenijom".