Amnesti internešnal (Amnesty International), svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava, u svom poslednjem izveštaju ocenjuje da zemlje Evropske unije, često i nasilno, odvraćaju migrante sa granica svojih država, a posebno se u izveštaju pominju Hrvatska i Bosna i Hercegovina kao poslednje odstupnice ka ulasku u “obećanu” zemlju za migrante – Nemačku. Hrvatski zvaničnici su odbacili ove navode.
Ljudi koji beže od rata i progona, a koje hrvatska policija tuče, pljačka i nasilno vraća u pravnu neizvesnost, ostavljeni su na nemilost slabog sistema azila u BiH, ocenjeno je u izveštaju.
Evropske vlade su saučesnici u sistematskom, nezakonitom i često nasilnom odvraćanju više hiljada tražitelja azila i njihovom kolektivnom proterivanju u nesigurne i bedne izbegličke kampove u BiH, naveo je u saopštenju Amnesti internešnel.
Ova organizacija u izveštaju pod nazivom "Gurnuti na ivicu: Nasilje nad izbeglicama i migrantima i njihovo zlostavljanje duž balkanske rute", opisuje kako evropske vlade, koje daju prioritet graničnoj kontroli umesto međunarodnom pravu, ne samo da ignorišu nasilne napade hrvatske policije, već finansiraju njihove aktivnosti.
"Da bi se razumeli prioriteti evropskih vlada, potrebno je samo da se prati novac. Njihovi finansijski doprinosi za humanitarnu pomoć su znatno manji nego sredstva koja daju za sigurnost granica, uključujući opremanje hrvatske granične policije, kao i potporu njihovih plata", izjavio je direktor za istraživanja u evropskoj kancelariji Amnesti internešnela, Masimo Morati.
Procenjuje se da je oko 5.500 ljudi u izbegličkim kampovima u Bihaću i Velikoj Kladuši i da nemaju osnovne uslove za život.
U saopštenju Amnesti internešnela navodi se da BiH ne može da migrantima u kampovima pruži zaštitu, niti adekvatne uslove za život i dodaje se da higijenski uslovi nisu povolji, kao i to da nema tople vode, neophodne lekarske nege i dovoljno hrane.
Za 10 meseci 2018. godine, najmanje 12 osoba utopilo se na zapadnom Balkanu, najčešće na graničnom prelazu iz Hrvatske u Sloveniju, a više desetina stradalo je na druge načine, dodaje se u saopštenju.
Amnesti internešnel ističe da su gotovo svi koji su trenutno u kampovima u Bihaću i Velikoj Kladuši nasilno vraćeni u BiH iz Hrvatske ili Slovenije, dok je čak trećina ljudi sa kojima su govorili radnici Amnesti internešnela doživela nasilje hrvatske policije. Mnogi kažu da su ih hrvatski policajci tukli i krali dokumenta i lične stvari.
Migranti koji su uhvaćeni u Italiji i Sloveniji često su podvrgavani lančanom odvraćanju, po kratkom postupku predavani hrvatskoj policiji i silom proterivani nazad u kampove u Bosni i Hercegovini, a da njihovi zahtevi za azil nisu ni razmatrani, navodi se u saopštenju.
Amnesti internešnela ukazuje i da hrvatski organi sve češće pokušavaju da obeshrabre javni nadzor nad migracionim merama, kako broj navoda o nasilnim odvraćanjima na granicama raste.
Blokiraju se pokušaji hrvatskih javnih institucija da naziru mere na granici, a organizaicije koje se bave pravima migranata i izbeglica su na meti vlasti, navodi se u saopštenju.
EU takođe, kako se kaže, uporno ignoriše neuspehe evropskog sistema za azile, koji ova putovanja čine nužnim.
"Kako se sneg bude topio i temperature rasle, tako će rasti i broj ljudi koji pokušavaju da pređu u Hrvatsku. Budući da je BiH loše opremljena za dolazak sve većeg broja ljudi koji traže zaštitu, moraju da se preuzmu mere kako bi se izbegla humanitarna kriza na rubu EU", ocenio je Morati.
Evropska komisija ozbiljno shvata navode Svetske organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešional (AI) o lošem postupanju hrvatske policije prema migrantima, i očekuje od hrvatskih vlasti da hitno reaguju po tom pitanju, izjavila je u sredu portparolka EK-a Mina Andreeva.
Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović odbacio je kritike Amnesti internešenela na račun hrvatske policije zbog nasilja i zlostavljanja izbeglica i migranata na balkanskoj ruti, ističući da "do sada ni u jednom slučaju nije utvrđeno da su policijski službenici prema migrantima upotrebili sredstva prisile".
Božinović je istakao da Hrvatska uspešno nadzire i štiti granicu u skladu sa međunarodnim i nacionalnim zakonima.
"Sve dostupne informacije o mogućim navedenim optužbama o primeni sile nad migrantima ili činjenju kaznenih dela na štetu migranata ovo Ministarstvo u svakom pojedinačnom slučaju pomno proverava", navodi se u pismu koje je hravatski ministar uputio direktoru istraživanja u evropskoj kancelariji AI Mašimu Moratiju.