Uoči održavanja izbegličkog samita UN, organizacija Amnesti Internešenel uputila je apel da medjunarodna zajednica pomogne oko 75 hiljada izbeglica koje su zatočene na ničijoj zemlji u pustinji na sirijsko-jordanskoj granici. Stotine izbeglica umiru jer su odsečeni od hrane i lekarske pomoći. Amnesti Internešenel je došla i do retkih snimaka iz te pogranične oblasti.
Stene su razasute širom pustinje – to su na brzinu podignuti grobovi koji označavaju nepojamne patnje desetina hiljada izbeglica.
Za manje od godinu dana, broj ljudi koji su zatočeni na ovoj sumornoj granici je porastao sa nekoliko stotina na oko 75.000.
“Ljudi koji su bili u stanju da govore opisuju zaista očajničke uslove. Oni kažu da hrane ponestaje, da se bolesti šire. Neki ljudi umiru od bolesti koje mogu da se spreče. I ono što je zaista tragično je da, kad bi oni zaista imali pristup medicinskoj nezi, životi nekih od tih ljudi bi mogli da budu spašeni”, kaže Sara Hašaš iz organizacije Amnesti Internšenel.
Granica izmedju Sirije i Jordana je zatvorena od juna, kada su šestorica jordanskih vojnika ubijeni u samoubilačkom napadu automobilom bombom, kako se podozreva, Islamske države.
“U najmanju ruku, u prelaznom periodu oni bi treblo da dozvole da se nastave humanitarne operacije u pustinji na sirijsko-jordanskoj granici.”
Početkom avgusta, Svetski program hrane Ujedinjenih nacija je upotrebio ogromne kranove da bi dostavio jednomesečne zalihe hrane i medicinskih potrepština preko peščanog grebena koji deli dve zemlje. Ali te zalihe sada ponestaju.
Specijalni izaslanik UN-a Andjelina Džoli je ukazala na patnje zatočenih izbeglica tokom posete Jordanu ranije ove nedelje.
“Jordan upozorava godinama, da će doći do tačke kada oni sami ne mogu da učine više. Svet zna o toj situaciji u pustinji već mesecima, ali nije nadjeno rešenje. To je simptomatično za širi problem.”
Amnesti apeluje na medjunarodnu zajednicu da udruži snage kako bi rešila krizu.
“To bi trebalo da bude medjunarodno rešenje, ako ćemo zaista da se pozabavimo ovom izbegličkom krizom. Zato pokušavamo da tražimo od svetskih lidera da pruže zaista konkretna obećanja da će primiti veći broj izbeglica i da će snositi svoj deo odgovornosti”, ističe Ašaš.
Humanitarne grupe navode da je očajnička situacija na jordansko-sirijskoj granici očigledan simptom propusta svetske zajednice da se pozabavi izbegličkom krizom.