Državna izborna komisija (DIK) Makedonije za vikend je odbila i poslednji prigovor na parlamentarne izbore u toj zemlji koji su održani 11. decembra. Komisija je ovim završila svoj rad, jer je to bio poslednji prigovor na izborni proces o kome je odlučivala.
Tesni izborni rezultat prevremenih parlamentarnih izbora od 51:49 u korist VMRO-DPMNE i višednevno zasedanje komisije koja odlučuje po prigovorima, dodatno je podiglo tenzije u toj državi.
Ispred sedišta DIK u Skoplju nekoliko stotina građana, simpatizera vladajuće VMRO DPMNE protestovalio je prošle nedelje, a zvaničnici te stranke pretili su "gnevom naroda" u slučaju da komisija prihvati prigovore opozicije na izborni proces.
"Ne postoji veći rizik od nemira, jer oni koji su do sada podržavali VMRO-DPMNE shvatili su da poslije svih pritiska koje je vršio VMRO-DPMNE, poslije ovakvih izbornih rezultata je jasno, da će doći do distanciranja mnogobrojnih članova od vodstva te stranke što će voditi ka vjerovatno formiranju novog, reformisanog VMRO-DPMNE," kaže Dr. Zijad Bećirović, Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) Ljubljana.
I Saso Ordanoski sa Univerziteta za Jugoistočnu Evropu ne veruje u mogućnost nekih većih nemira u zemlji, ali kaže da su incidenti mogući i da se dešavaju.
"Makedonijom je dugi niz godina vladala mafijaška, a ne politička struktura, pa zbog toga ne treba da začuđuje to što oni ne mogu da prihvate da, u normalnom političkom procesu, moraju da odu u opoziciju, jer za veliki deo rukovodstva to će, najverovatnije, značiti odlazak u zatvor," navodi Ordanoski.
Prema preliminarnim rezultatima, VMRO DPMNE ima 51 mandat u parlamentu sa 120 poslanika, SDSM 49 mandata, albanska Demokratska unija za integraciju (DUI) koja je poslednjih osam godina bila u koaliciji sa VMRO DPMNE ima 10 mandata, Pokret Besa pet, Alijansa za Albance tri, a Demokratska partija Albanaca (DPA) dva.
Od 17. decembra počinje rok od 24 sata za podnošenje žalbi Upravnom sudu Makedonije, koji ima rok od 48 sati da donese odluku o tim žalbama.
Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić apelovala je u ime zvaničnog Brisela na političke partije u Makedoniji da Državnoj izbornoj komisiji i Upravnom sudu omoguće rad bez pritiska.
"Evropska komisija je konstatovala preliminarne izborne rezultate, i odluke po žalbama i sada očekuje ishod u proceduri koja sledi. Zabrinuti smo zbog tenzija poslednjih dana i pojačane negativne retorike. Komisija poziva sve zainteresovane strane da se ponašaju odgovorno prema građanima i javnim institucija u ovom demokratskom procesu", rekla je Kocijančić.
Ponovljeno glasanje na biračkom mestu sa samo 800 birača u Gostivaru moglo bi eventualno da promeni rezultat izbora, s obzirom na to da je on veoma tesan, u korist vladajuće VMRO-DPMNE.
Bećirović očekuje" da će se broj zastupnika dvije vodeće stranke posle ponovnog prebrojavanja izjednačiti".
Ordanoski veruje da će se vlada formirati početkom iduće godine, a očekuje dva moguća scenarija za sastav novog Sobranja.
"Ili će to biti vlada predvođena opozicionim SDSM, sa dve albanske partije; ili će to biti koncentraciona vlada u kojoj će sedeti sve partije zastupljene u parlamentu, ako međunarodna zajednica insistira da se sačuva stabilnost zemlje, na štetu demokratije. Ne verujem u mogućnost da VMRO-DPMNE formira vladu, jer sa svojom histeričnom antialbanskom izbornom i postizbornom kampanjom nema "privlačnu moć" za koaliciranje sa Albancima," rekao je Ordanoski za Glas Amerike.
I Bećirović vidi VMRO-DPMNE kao gubitnike ovih izbora.
"Očekuje se da SDSM na kraju oformi novu Vladu sa ostalim strankama bez VMRO-DPMNE i da se omogući nastavak rada Specijalnog javnog tužilaštva (SJO), koji će nastaviti raditi na raščišćavanju afere prisluškivanje i formiranju Specijalnog suda, koje će suditi na osnovu optužnica SJO," rekao je Bećirović za Glas Amerike.
Parlamentarni izbori su u dva navrata odlagani zbog političke krize koja potresa zemlju već duže od godinu dana.
Kriza je izbila u februaru prošle godine kada je opozicija je optužila vladajuće konzervativce da su prisluškivali 20.000 ljudi među kojima i diplomate, policajce, sudije i novinare.
Tadašnji premijer Đorđe Ivanov odlučio je da pomiluje optužene čime je zaustavljen krivični postupak protiv više desetina političara. Odluka je ubrzo i poništena, a pomilovanje je izazvalo ulične proteste u gradovima širom Makedonije pod nazivom "Šarena revolucija".
"Budućnost svih pozitivnih procesa u Makedoniji je zavisan od procesuiranja odgovornih u aferi prisluškivanje. Pogotovu kada se zna da su već spremne brojne nove optužnice protiv vodećih pojedinaca iz VMRO-DPMNE, jer se pokazalo da su bili duboko uključeni u kriminal i korupciju," rekao je Bećirović.
Ordanoski očekuje posle formiranja vlade "procesuiranje velikih korupcijskih i kriminalnih afera u koje su umešani najviši funkcioneri VMRO-a da bude stavljeno na dnevni red politike i sudstva u Makedoniji".
" To je razlog za vrlo veliku nervozu rukovodstva VMRO-a, koji su spremni i za destabilizaciju zemlje samo da bi spasili vlastitu kožu," navodi Ordanoski.