VAŠINGTON - Predstavnici Srbije i Kosova sastaju se u Beloj kući u subotu, 27. juna, na poziv specijalnog predstavnika Bele kuće, ambasadora Ričarda Grenela. Američki diplomata je još jednom demantovao da srpska i kosovska strana pregovaraju i o mogućoj razmeni teritorija, a predsednik Srbije rekao da priznavanje nezavisnosti Kosova neće biti tema.
Prema rečima Grenela, predstavnici Srbije i Kosova će u subotu, u Beloj kući, razgovarati o ekonomiji.
„Ekonomija je veoma komforno područje i za ambasadora Grenela i za predsednika Trampa“, kaže za Glas Amerike Luk Kofi iz konzervativne fondacije Heritidž.
„To je oblast u kojoj su SAD preuzele vodeću ulogu i priznale da će se politički dijalog verovatno nastaviti kroz pregovore koje vodi EU. Tako da mislim da je ovo jedno priznanje da će Amerika igrati važnu, ali ograničenu ulogu u ovim pregovorima, u pokušaju da se izgradi poverenje dve strane. Ovo je, takođe, prilika za ambasadora Grenela da na lep način završi svoju službu ambasadora u Nemačkoj i naglasi svoju ulogu specijalnog predstavnika za Srbiju i Kosovo, pre nego što se posveti drugim poslovima pu vezi sa kampanjom za reizbor predsednika Trampa“.
Your browser doesn’t support HTML5
Analitičari o susretu u Beloj kući: Dobro je da fokus bude na ekonomiji
U nedavnom intervjuu za Foks njuz, Ričard Grenel je rekao da stalno mora da demantuje glasine o navodnom dogovoru predsednika Srbije i Kosova o razmeni teritorija, i da to nije bio pristup Trampove administracije, već bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.
Analitičar Danijel Server je dugogodišnji protivnik ideje prekrajanja granica na Balkanu.
„Drago mi je što Grenel kaže da razmena teritorija nije tema, i što ideju pripisuje gospodinu Boltonu, koji je u lošim odnosima sa administracijom. Nadam se da to neće biti tema susreta u Vašingtonu, ali nisam siguran da potpuno u to verujem. Očigledno je da predsednici Vučić i Tači jesu razgovarali o tome, a mislim i da je očigledno da se nikad nisu potpuno složili“, kaže Server.
„Ne postoji rešenje za severno Kosovo na koje predsednik Tači može da pristane, jer ne može da dozvoli da Severna Mitrovica postane deo Srbije i ne postoji rešenje za južnu Srbiju na koje bi Vučić mogao da pristane, jer ne može da omogući da put ka jugu i Solunu bude još bliže, a kamoli unutar Kosova. Tako da mislim da tu nema dogovora, i da je traćenje američke moći i vremena da se bavi time. Ako je Grenel došao do tog zaključka - ja to pozdravljam", navodi stručnjak Univerziteta Džons Hopkins.
Ne propustite: Grenel: Na sastanku u Beloj kući o ekonomskim pitanjimaLuk Kofi priznaje da stav Trampove administracije u odnosu na moguću razmenu teritorija nije savim jasan.
„Kada privatno razgovarate sa zvaničnicima čujete različite priče. Jedna osoba će reći da ne podržava razmenu teritorija, ali će u sledećoj rečenici reći da podržava male izmene granice, tako da sve zavisi šta podrazumevaju pod tim terminom. Ja sam protiv razmene teritorija, ako je definicija da se razmenjuju veliki delovi teritorije zbog raspoređivanja etničkih manjina u Srbiji i na Kosovu. Mislim da bi to imalo domino efekat u regionu, pa i van Balkana, u Evropi, i ne mislim da je dobar put".
Ne propustite: "Ne verujem da će Grenel uspeti da reši pitanje Kosova do proleća 2020."
„Kada je ambasador Grenel izabran za specijalnog izaslanika, napisao sam da treba da bude pregovarač, a ne kartograf, on ne treba da pokušava da menja granice i nadam se da neće pokušavati. Sada je u Vašingtonu moderno tražiti krivca, posebno zbog knjige ambasadora Boltona. Pregledao sam je, nisam video da se Srbija i Kosovo i jednom pominju u toj knjizi, koja ima skoro 600 stranica, jer sam hteo da vidim da li se išta o tome pominje, pošto sam čuo komentare ambasadora Grenela“, kaže Kofi.
Danijela Servera brine da bi dve strane mogle da postignu dogovor o amnestiji za ratne zločince, ili čak određeni dogovor o teritoriji.
„Javno sam izrazio strahovanje da se zaista slažu o jednoj stvari, što bi bilo nesrećno rešenje - u vezi sa amnestijom za ratne zločince. Postoje sve indicije da bi Priština i Beograd voleli da se okonča gonjenje njihovih visokih komandanata tokom rata, osumnjičenih za zločine protiv čovečnosti. Prema međunarodnom pravu, nema amnestije za takve zločine, ali ako bi se tako dogovorili - to bi bilo veoma loše. I ako bi se dogovorili o teritoriji to bi bilo negativno rešenje, jer ne bi moglo da bude prihvaćeno u Prištini, a verovatno ni u Beogradu. Kada povučete granice na mapi - počinje etničko čišćenje i bilo bi loše da pokrenu proces, koji je doveo do rata 1990-ih, povlačenje linija da se razdvoje narodi“.
Predsednik Tramp na predizbornom mitingu u Mineapolisu, 10. oktobra 2019.
Međutim, Server ističe i da Trampova administracija može i da eventualni „dogovor o budućem dogovoru“ prikaže kao uspeh.
„Vidim da mogu da se dogode neke loše stvari u Vašingtonu, ali i dobre, ako se zadrži fokus na ekonomiji, i dobro je što se sastanak održava, ali je nesrećno što se to događa pred izbore u Americi. Ovo su poslednji meseci ove Trampove administracije, i ako bude ponovo izabran, šteta je da se Srbija i Kosovo koriste u predizborne svrhe. Takođe, američka politika će se dramatično promeniti ako za predsednika bude izabran Džo Bajden, koji će se snažno protiviti promeni granica na Balkanu i zalagati za tesnu saradnju sa EU“.
Luk Kofi veruje da je susret u Beloj kući više od prilike za fotografisanje i promovisanje uspeha administracije.
„Pre svega, neke stvari su već postignute, a i sam ovaj sastanak je dostignuće, svaki put kada ove dve strane dovedete da sednu za isti sto, i pomognete da se gradi poverenje - to je pozitivno. Što se tiče ideje da je ovo neki spoljnopolitički trik, da se pojavi pozitivna priča i dobra vest za vreme predsedničkih izbora... odnosi Kosova i Srbije jesu važni, ali prosečni Amerikanac nije fokusiran na to pitanje, niti svestan da postoji problem. Ako administracija traži neko veliko spoljnopolitičko pitanje da odvrati pažnju od domaćih problema ili pomogne Trampu u kampanji za reizbor - ne mislim da bi izabrali kao temu Kosovo i Srbiju“.
Ne propustite: Vučić: Priznanje Kosova neće biti tema u VašingtonuKofi ne očekuje da će na Srbiju ovog vikenda biti izvršen pritisak da prizna nezavisnost Kosova, jer kaže da je svojim fokusom na ekonomiju Trampova administracija umerila očekivanja od sastanka. Takođe kaže da susret ne treba doživljavati ni kao poslednju priliku za dogovor.
„Mislim da je važan momenat i nadam se da će obe strane da ga iskoriste, ali EU ima svoju ulogu i deluje posvećeno procesu, iako u praksi nisu mnogo radili. Ali sada je Bregzit završen, nova Evropska komisija ulazi u ritam i uspostavlja svoj glas, i možda će naći energiju i kapacitet da se posveti ovom važnom pitanju. Mi imamo predsedničke izbore u SAD i brojne sopstvene probleme, društvene nemire, rast slučajeva Kovida 19 u nekim delovima zemlje i razne stvari koje nas okupiraju ovde u Vašingtonu, ali verujem da treba da vidimo naš angažman u pregovorima Srbije i Kosova kao proces, a ne događaj. Sastanak ovog vikenda treba da se gleda kao još jedan korak u dugom putovanju, a ne kao kulminacija svih ameirčkih napora da se dve strane povežu“.
Koliko su koordinisani Vašington i Brisel?
Predstavnici Evropske unije nisu pozvani na sastanak u Vašingtonu, a najavljeno je da će se dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU nastaviti u julu. Danijel Server smatra da potezi Vašingtona i Brisela nisu usklađeni.
„Jasno je da se dešava u kompeticiji, ne saradnji i to je loše. SAD i EU najbolje rade zajedno, kada su koordinisane. Grenel kaže da će Amerikanci obaviti ekonomski deo, a Evropljani politički deo, ali to je teško, jer je EU iznad svega ekonomski savez, a američki prestiž i uticaj su potrebni da se reše velika politička pitanja, posebno ulazak Kosova u UN, gde je potreban i dogovor sa Rusijom. Ova podela rada možda ima smisla ove nedelje, ali nema smisla u dužem periodu i vrlo je za žaljenje da Brisel i Vašington ne rade u tandemu“.
Miroslav Lajčak na konferenciji za novinare u Prištini, 18. juna 2020. (Foto: VOA)
Luk Kofi kaže da je evropsko-američka saradnja na pitanju pomirenja Srbije i Kosova veoma važna, ali da je sadašnji - povećani angažman Amerikanaca - rezultat i smanjenog angažovanja Evropske unije.
„Mi smo tu gde jesmo pretežno zato što se EU svojevoljno povukla iz uloge na Balkanu u poslednjih nekoliko godina i to je stvorilo vakuum koji su SAD mogle da popune. SAD su mnogo investirale u Zapadni Balkan finansijski i vojno, ako se vratimo u 1990-te, američki poreski obaveznici su snosili teret angažovanja u tom delu Evrope i SAD treba da nastave da imaju lidersku ulogu. Treba da to radimo u saradnji sa evropskim partnerima, ali oni moraju da budu spremni (da se angažuju). U poslednje vreme mi deluju spremniji, ali ranijih godina bih rekao da nisu bili“.
Uloga Rusije
Predsednik Srbije je, pre Vašingtona, posetio Moskvu. Analitičar Luk Kofi misli da će Rusija nastaviti da igra ulogu nekog ko remeti situaciju.
Ne propustite: Vučić: Dodatna zabrinutost u vezi sa Kosovom posle sastanka sa Lavrovom
„Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je već rekao da neće podržati ništa što proistekne iz sastanka 27. I pre nego što se sastanak dogodio, i ne znajući da li će bilo šta biti dogovoreno. Rusija je već rekla da ne podržava i da će staviti veto na svaki eventualni predlog ili sporazum koji se pojavi pred Savetom bezbednosti UN, koji bi bio rezultat ovog sastanka. Rusija ostaje Rusija i imam vrlo niska očekivanja u vezi sa tim da će učiniti nešto da pomognu da se ove dve strane približe. U njihovom je interesu da ove dve strane ostanu zavađene, u njihovom je interesu da Srbija ostane van EU i evroatlantske zajednice i mislim da će nastaviti da vode politiku koja vodi ka tom cilju“, zaključuje Kofi.