"Čekaonica bez rezultata", tako aktuelni pristupni proces Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ocenjuje Pol Mekarti predstavnik američkog nevladinog Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), sumirajući epilog i poruke sa skoro održanog samita lidera EU u Briselu – koji je delom bio posvećen integracijama zapadnobalkanske šestorke.
“Ne bih rekao da je EU napustila to područje, ali je definitivno zaokupljena ruskom agresijom na Ukrajinu – pokušavajući da odredi kakve bi sve posledice mogla imati na nju. Tu posebno mislim na moguće ekonomske posledice i načine na koje će se Unija nositi sa njima. To je sada u prvom planu – što je uticalo na to da Zapadni Balkan, na neki način, ispadne iz prvog plana – i ne smatram da će u ovom trenutku Brisel nuditi bilo kakva rešenja u vezi sa tim područjem”, podvlači u razgovoru za Glas Amerike direktor u IRI-ju zadužen za Evropu.
Pol Mekarti, Međunarodni republikanski institut
Deluje da su disonantni tonovi trenutna karakteristika aktuelnih relacija između Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji se sa promenjivim učinkom i to ne uvek sopstvenom krivicom – kreće na putu evroatlantskih integracija.
Uz nužne temeljne reformske prepreke, neretko su im put blokirale same članice Unije, sa čim najgorča iskustva ima Severna Makedonija, ali i Albanija – zemlje kojima još nije odobren datum početka pristupnih pregovora.
Uz njih, sa glavnog koloseka skrajnute su i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija, uprkos decidnim tvrdnjama, kako Sjedinjenih Država tako i Evropske komisije, o značaju integrisanja tog područja – nedavno iznetim za Glas Amerike.
Ne propustite: Evrointegracije Balkana kroz prizmu SAD-a i Evropske unijePol Mekarti upozorava da bi trenutni zastoj mogao imati posledice u okolnostima višemesečne vojne kampanje koju Rusija vodi protiv jednog od svojih najbližih suseda – Ukrajine.
“U najgorem slučaju, što se nadam da se neće desiti, to bi moglo dovesti do destabilizacije balkanskih zemalja koje deluje da su prepuštene same sebi u rešavanju starih problema – poput spora Srbije i Kosova. Međutim, prema optimističnijem scenariju trenutne okolnosti mogle bi ih navesti da samostalno reše sporove. Otvore granice, osnaže ekonomsku saradnju, razmenu u oblasti kulture – ostavljam mogućnost da iz svega toga ipak proistekne nešto dobro”, navodi taj stručnjak.
Aktuelnim odnosom prema Balkanu Evropska unija najveću uslugu čini ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, nedvosmislen je stav Edvarda Džozefa, predavača Škole za napredne međunarodne studije vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins.
Edvard Džozef, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins
„U Beogradu Aleksandar Vučić, jedan od glavnih Putinovih saveznika i zvaničnik evropske države koja Rusiji ne uvodi sankcije, ima argument da kaže – zašto bih radio bilo šta kada Evropska unija ne ispunjava svoje obaveze. Takođe, osnažuju se veoma problematične političke snage u Severnoj Makedoniji povezane sa Rusijom koje gaje populističke i zavereničke teorije. Takođe, u Bosni i Hercegovini ostavljate široko polje za sukobe nacionalista poput Milorada Dodika, Dragana Čovića i Bakira Izetbegovića uoči novembarskih izbora u okolnostima ruskog i kineskog veta na mandat vojnoj misiji Evropske unije“, ističe Džozef.
Srbija je i dalje jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja Rusiji nije uvela sankcije zbog rata koji je povela u Ukrajini – ali u javnom diskursu njeni državni zvaničnici nisu podržavali rusku agresiju.
Sa druge strane – činjenica je da je u Ujedinjenim nacijama podržala rezolucije koje osuđuju rusku vojnu kampanju.
Ne propustite: Ukrajinski ambasador u Beogradu: Ruski uticaj veliki, ali to je izbor Srbije„Srbija će, da tako kažem, nastaviti da sedi na dve stolice. I Zapad neće moći da uradi mnogo povodom toga – deluje da će se to nastaviti. Aleksandar Vučić je jasno stavio do znanja da želi nastavak integrisanja u EU, ali istovremeno i očuva odnos sa Rusijom – pogotovo kada se radi o energetici i ne samo u vezi sa tim. Zato je pred vratima evropskog kluba potrebno formulisati uslove koji bi Srbiju okrenuli ka pravom smeru. Ne verujem da je moguće uspostaviti odnos – sve ili ništa, ali za očekivati je više proevropskih poteza Srbije koja će istovremeno održavati veze sa Rusijom“, smatra Mekarti.
Za tako definisani višegodišnji spoljnopolitički pristup Srbije, Edvard Džozef kaže da više niko ne bi trebalo da ima razumevanja, a pogotovo ne Oliver Varhelji – komesar za susedsku politiku i proširenje Evropske unije, koji se upravo o tome nedavno izjašnjavao.
„Srbija raspolaže i traći ono što njeni susedi Severna Makedonija i Albanija očajnički žele. Ironija je u tome što je Srbija kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji – koja nije otvorila sva pregovaračka poglavlja poput Crne Gore. Ne sputavaju je u tome Bugarska ili Francuska sa predlozima koji se mogu tumačiti na različite načine. Srbija samu sebe blokira i Oliver Varhelji bi toga trebalo da bude svestan. Nema nikakvih razloga za razumevanje pozicije Srbije u odnosu sa Rusijom, niti njenog ustezanja dda uvede sankcije Rusiji“, podvlači Džozef.
Uz to što deluje da je talac sopstvene spoljnopolitičke neodlučnosti, među razlozima sporijeg napretka u integracijama u kojima je otvorila polovinu pregovaračkih poglavlja, je i sporost u primeni reformi u ključnim oblastima – borbi protiv organizovanog kriminala, pravosuđu, ljudskim pravima i medijskim slobodama.
Reforme i region
U ostvarenju reformskih ciljeva zemljama Zapadnog Balkana su na raspolaganju i regionalne inicijative – koje neretko predvode uticajne evropske zemlje. Bilo ih je nekoliko aktuelnih – a među njima je možda i najzvučnija bila Berlinski proces.
Poslednjih meseci, u regionalnim okvirima, najčešće se pominje „Otvoreni Balkan“ – čiji su, za sada, inicijatori i članovi, Albanija, Severna Makedonija i Srbija. Kako se može čuti – ideja vodilja joj je ekonomsko povezivanje regiona, odnosno zemalja Zapadnog Balkana.
Za nju, do sada, dovoljan stepen razumevanja nisu pokazale Bosna i Hercegovina, Kosovo i donekle Crna Gora.
Ne propustite: Otvoreni Balkan: Sporazumi o diplomama, kulturi, turizmu"Potrebno je da bude mnogo jasnije određeno šta je zapravo ‘Otvoreni Balkan’. O tome čak ne postoje ni štampani materijali. Za sada se tu radi o, ne uvek transparentnim, susretima lidera regiona. Mislim da bi trebalo mnogo jasnije da prezentuju šta nastoje da postignu. To se posebno odnosi na Beograd. Ono što Kosovo i Bosnu navodi da zaziru je to što inicijativu vide kao nešto u čemu Beograd prednjači. Kao način da Aleksandar Vučić poveća uticaj i kontrolu na Zapadnom Balkanu. Takav stav je do skoro važio i za Crnu Goru, ali deluje da se taj stav promenio imajući u vidu da uživa veću podršku premijera Dritana Abazovića“, ukazuje stručnjak Međunarodonog republikanskog institituta – dodajući da je, opšte uzevši, dobrodošao svaki vid saradnje Zapadnog Balkana.
Političko-poslovna zona tri zapadnobalkanske zemlje, pod nazivom "Otvoreni Balkan" uspostavljena je jula 2021. i deo međunarodne zajednice predvođen Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom je smatra dobrodošlom, sve dok je kompatibilna sa principima Unije i obuhvata sve aktere na Zapadnom Balkanu.
To, međutim, za sada nije slučaj usled oklevanja tri države da joj se pridruže.
Ne propustite: Fridom haus: Srbija najviše nazadovala na Balkanu, autokrate u ofanzivi“Inicijativa je opasna iz veoma jednostavnog razloga. Smanjivanjem ekonomskih barijera povećavate političke rizike – jer su ekonomije o kojima govorimo nejednako razvijene. Ekonomija Srbije je za oko četrnaest puta veća od crnogorske. Dvostruko je jača od objedinjene albanske i severnomakedonske privrede. Dakle, veoma je izražena ekonomska neuravnoteženost. To znači da, kada uklonite barijere, najviše koristi ide najvećoj državi – a to je Srbija. A ekonomska moć u rukama autoritarnog režima preduslov je opasnosti”, kaže Edvard Džozef.
Unazad nekoliko godina, izveštaji Evropske komisije i renomiranih međunarodnih organizacija usredsređenih na stanje ljudskih prava, sloboda i stanja u medijima – Srbiju označavaju kao državu u kojoj se beleži stalno nazadovanje u tim oblastima.
Prvi impuls nekoj vrsti iskoraka u pogledu regionalnih evrointegracija Balkana moglo bi biti približavanje kompromisu Bugarske i Severne Makedonije – što bi na kraju doprinelo određivanju datuma početka pregovora sa dve kandidatske države za članstvo u Evropskoj uniji.