Volfgang Išinger, dugogodišnji visoki diplomata i predsedavajući poznatog Minhenskog bezbednosnog foruma, vodio je ovih dana razgovor sa akademikom Volterom Raselom Midom, jednim od vodećih američkih poznavalaca uspona i padova transatlantskih odnosa.
Glavni povod razgovora je Išingerova nova knjiga „Svet u opasnosti“, koja ispituje osnovne uzroke trenutnih transatlantskih tenzija i sugeriše kako Evropa može uspešno da odgovori na taj, ali i na druge bitne izazove sa kojima se kontinent suočava.
Imajući u vidu transatlantska trvenja tokom proteklog četvorogodišnjeg predsedničkog mandata Donalda Trampa, Midovo početno pitanje odnosilo se na evropske odjeke predsedničkih izbora u SAD:
Ne propustite: Evropska unija predložila Sjedinjenim Državama strategiju nove transatlantske agende odnosa
“Prisutna je velika euforija u Evropi zbog Bajdenovog izbora za predsednika SAD. Lično sam takođe zadovoljan, jer smatram da je ovo dobar razvoj događaja. Međutim, upozoravam na preteranu euforiju. Postojeće teškoće u transatlantskim odnosima neće nestati preko noći, pre svega zbog bilateralnih trgovinskih pitanja, kao i sporova oko evropskog udela u održavanju NATO-a, pa i bezbednosti ukupnog kontinenta, koji već dugo traju,” kaže Išinger.
On se posebno osvrnuo na ranija nastojanja Nemačke da preuzme značajniju bezbednosnu ulogu u Evropi.
“Na Minhenskom forumu 2014. po prvi put se čulo (u govoru tadašnje nemačke ministarke odbrane Ursule fon der Lajen) da bi Nemačka trebalo da se probudi i prihvati veću ulogu u upravljanju Evropom, i u globalnim poslovima. Međutim ubrzo je usledila ruska aneksija Krima, što je iz temelja poremetilo dotadašnju evropsku bezbednosnu osnovu. Gotovo istovermeno, Belu kuću je preuzeo Donald Tramp sa kojim je Angela Merkel razgovarala prilikom svoje posete Vašingtonu 2017. Po povratku kući, kancelarka je održala govor naciji u kojem je istakla da Nemačka više ne može da računa na bezbednosnu zaštitu SAD”, navodi Išinger, koji nastavlja:
“Bio je to trenutak koji je obeležio kraj raja u kojem je Nemačka živela decenijama. Sve do tada bila je okružena evropskim partnerima i NATO prijateljima, što je omogućilo da Nemačka smanjuje svoju vojsku i svoje vojne izdatke“.
Ni Bajdenov izbor neće promeniti američki stav da članice NATO-a treba ravnopravno da doprinose budžetu zajedničkog odbrambenog saveza, dodaje Išinger.
Na Midovo pitanje da li bi politika prema Kini mogla da predstavlja još jedan kamen spoticanja između transatlanskih partnera, nemački diplomata predlaže rešenje - osnivanje komisije na nivou dva potpredsednika SAD i EU - koja bi utvrdila zajedničku politiku prema Kini:
Ne propustite: Eksperti: Amerika i Evropa će ravnopravno odlučivati o budućnosti NATO-a“Ne bi trebalo da očekujemo da Bajden bude blag prema Kini. Američki Kongres nije prijateljski raspoložen u odnosu na Kinu. A to znači da će za nas u EU, smišljanje konsultativnog aranžmana sa SAD da se složimo ili ne, ili da zajedno radimo u našim odnosima sa Kinom, predstavljati ozbiljan izazov“.
Na kraju razgovora, autor knjige “Svet u opasnosti” istakao je da bi nesloga između transatlantskih partnera mogla da potraje i posle Trampovog mandata.
“Trampova era proizvela je element značajnog uzajamnog nepoverenja, koje neće automatski nestati, jer čak i ako Trampa nema 20. januara, Trampova biračka baza od 70 miliona ljudi i dalje će postojati. Nije garantovano da se za koju godinu ne pojavi nova varijanta Trampa. U trenutku u kojem smo, postavlja se pitanje pouzdanosti i održivosti američkih transatlantskih pozicija koje traju od Drugog svetskog rata do danas,” zaključio je Volfgang Išinger.