Nema sumnje da se Antarktik zagreva. Ne radi se samo o tome da mahovina pokriva sve veći deo kontinenta, već se prema nalazima britanskih istraživača, takodje širi sve brže. Kako izveštava Kevin Inoks, za ljude koji žive u priobalnim područjima širom sveta to verovatno znači da će nivo vode sve više rasti u budućnosti.
Zapadni Antarktik se topi – polako, ali sigurno. Za sada je najvažnije da je taj proces spor.
„97 odsto Antarktika je i dalje pokriveno ledom. Nije baš da se sve topi i da će tek tako da nestane“, kaže Peter Konvi iz Britanske anrarktičke službe.
Medjutim, malo po malo 30 miliona kubnih kilometara ledenog pokrivača Antarktika odlazi u okean.
„I mali deo leda koji se topi i odlazi u okean značajno će povećati nivo svetskih mora“, ističe Konvi.
NASA procenjuje da je od 2004. Antarktik ispuštao 118 milijardi tona leda svake godine, što je mnogo više nego što su unaučnici predvidjali.
„Jedan od najvećih globalnih problema u svemu tome je da veliki deo svetskog stanovnništva živi u priobalnim područjima - tu su veliki gradovi, poljoprivredno zemljište ...“
Te promene, direktno vezane za klimatske promene na koje utiču ljudii, čine antarktički kontinent sve zelenijim, sve brže.
„Poznato nam je da je na Antarktiku zabeležen najveći porast temperature u proteklih 50 godina“, podseća naučnica Anhelika Kasanova.
Istraživači smatraju da bi, ukoliko se stvari ne promene, otapanje leda na Antarktiku moglo da dovede do porasta nivoa svetskih okeana i mora za 3 metra u narednih 200 godina.