Svaki put kad je demokratija slaba i kada je u krizi, jačaju autoritarni režimi i pokreti. Ono što danas imamo je povratak autoritarnih režima, poruka je debate "Antifašizam u Srbiji", koju su povodom skorašnjeg Dana pobede nad fašizmom u Beogradu organizovali Fondacija Fridrih Ebert i Centar za demokratiju.
Među razlozima za organizovanje ovakve debate, organizatori su pored Dana pobede pomenuli i proces rehabilitacije predsednika kolaboracionističke vlade u okupiranoj Srbiji Milana Nedića, inicijativu za promenu imena grada Zrenjanina , demonstracije fašističkih organizacija, veliki stepen tolerancije prema nasilju, nedostatak adekvatnih reakcija državnih organa, širenje govora mržnje i svh oblika diskriminacije u javnom životu i tabloidnim medijima.
"Dva i po odsto svetske populacije stradalo je u Drugom svetskom ratu. Danas, gotovo 80 godina posle užasnih stradanja, čini se kao da činjenice postaju zamagljene i svedoci smo čestih pokušaja ne samo relativizovanja i novih tumačenja istorije, nego i upotrebe pojmova iz Drugog svetskog rata u dnevnoj politici", rekla je u uvodu moderatorka debate, novinarka Ljubica Gojgić.
Nataša Vučković iz Centra za demokratiju, podsetila je da je antifašizam ukorenjen u samom temelju Evopske unije i da je zato "vrlo vredan".
"Drugi svetski rat nam je toliko blizu da imamo lična sećanja, neki od nas, ili naši roditelji, dede... i valjda je ogromnoj većini jasno, koja je bila prava strana. Ko su bili, po američkim filmovima, ‘gud bojs’, a ko ‘bed bojs’. Čovek bi rekao da je to jasno, ali nekima, izgleda nije. Ni ovoj našoj zemlji“, rekao književnik Ivan Ivanji, koji je i sam tokom Drugog svetskog rata bio zatočenik logora u Aušvicu.
"Da li će biti fašizma ili ne - ja mislim da ne, ali će se uništiti svaka mogućost građana da potpuno upravljaju svojom sudbinom", rekao je Dragoljub Mićunović, jedan od osnivača Demokratske stranke, naglašavajući da je pojavljivanje fašizma odgovornost i demokrata.
"Zato mi prijatelji moramo da otvorimo oba oka i da branimo šta se braniti može".
Ivana Račić, iz Fondacije Fridrih Ebert, skrenula je pažnju na to da postoje procesi revizije istorije, zbog čega je važno stalno se preispitivati u kakvom društvu živimo i kako čuvamo demokratske i evropske vrednosti.
"Vrlo važan način na koji tumačimo prošlosti i izbor onoga čega se društvo seća, jer to ujedno oslikava i političko opredeljenje društva u kojem živimo i više govori o sadašnjosti nego o prošlosti", rekla je ona.
Profesor Milan Ristović podseća da se na fašizam gleda kao na nešto što donosi stabilnost u haotičnim vremenima, a da je antifašizam njegov antipod i borba protiv svega što je negacija ljudskih vrednosti.
Spomenici i antispomenici
Todor Kuljić kaže da čim je nacionalizam formalizovan, antifašizam je postao nepotreban i skrajnut, a da je sa nestankom multinacionalne države antifašizam izgubio strukturu i snagu.
"Antifašizam ne može konkurisati ni Domovinskom ratu (u Hrvatskoj), ni kosovskom zavetu (u Srbiji). Zašto ga nema? Uništili su ga njegovi akteri, bivši komunisti, levičari, antifašisti koji su dugo izvlačili rentu iz antifašizma", rekao je Kuljić i podsetio da su bivši komunisti ti koji su "vratili Dražu (Mihajlovića)".
Ocenio je da se fašizam uvek smatra "istorijom drugih", odnosno da ga nikada nije bilo "na našoj strani".
"To nije tačno, ima ga svuda", precizira Kljujić i poziva da autentičnom antifašizmu ne treba spomenik, nego "antispomenik" i kao primer navodi potrebu da se u Srbiji podigne spomenik srebreničkim žrtvama.
"Potreban je muzej neslavne prošlosti, muzej stida. Prošlost ne treba učiniti neslavnom, nego manje slavnom...Ko prvi u regionu počne sa antispomenikom, moralno je nadmoćan", kaže on.
Antifašizam i (anti)komunizam
Istoričarka Instituta za noviju istoriju Srbije Olga Manojlović Pintar primećuje da je u raspravama o ovom istorijskom razdoblju teško govoriti o antifašizmu, a ne govoriti o antikomunizmu:
"Čini se da su te dve teme veoma isprepletene i veoma je jasno koliko ta opredeljenja prema komunizmu određuju percepciju i interpretaciju fašizma i antifašizma. To se vrlo jasno vidi, ne samo u našem društvu, to je manje više prisutno u svim postsocijalističkim društvima".
Ona je podsetila na termin koji je uveo poznati pisac Umberto Eko, ur-fašizam, ili "večni fašizam", koji je klica iz koje u svakom trenutku može da se razvije fašizam i koji obično proističe iz govora mržnje i netrpeljivosti.
Poslanik Meho Omerović ocenio je da antikomunizam "nije nikada i ne može da bude antifašizam" i rekao da je u regionu svaki zločinac iz Drugog svetskog rata i ratova 90-ih godina prošlog veka proglašen za heroja.
"Imamo stanje u društvu u kojem nije poželjno biti na strani onih koji su pobedili u Drugom svetskom ratu. To je rasistička teza, koja služi kao alibi i pokriće za neofašističke pojave u ovim društvima, služi za pokriće i opravdanje zagovornicima belačke superiornosti u SAD da se kaže da nisu fašisti, ili za naciste u Rusiji, koji u okolini Moskve čak imaju svoj kamp u kojem se vojno obučavaju", dodao je Omerović i zaključio:
"Fašizam je dete nacionalizma, naročito ekstremnog nacionalizma".
S druge strane, demokrata Slobodan Vučković upitao je da li se borba protiv fašizma može zasnivati na ideologiji komunističke provenijencije.
"Mislim da taj eksluzivizam antifašizma, koji sebi uzima ideologija komunističke provenijencije slabi antifašizam kod nas. Ne može se antifašizam samo na levici pozicionirati, nego i na desnici", rekao je on.***