Glavna tema tog ekonomskog samita biće Transpacifičko partnerstvo, koje predvode SAD.
Američki predsednik Barak Obama i njegov kineski kolega Ši Đinping, koji su se nedavno sreli u Vašingtonu, prisustvovaće uticajnom Azijsko-pacifičkom ekonomskom forumu u Manili.
Sve veće tenzije između Vašingtona i Pekinga povodom slobodne plovidbe i teritorijalnih sporova u Južnom kineskom moru, preko kojeg prolazi 40 odsto svetske trgovinske razmene, imaju ozbiljne ekonomske posledice, kaže analitičar Danijel Pinkston, koji je govorio putem Skajpa.
“Ukoliko taj region bude militarizovan ili postane konfliktna zona, to bi moglo da ima veliku cenu za sve”, kaže Pinkston.
Međutim, to sporno pitanje moglo bi da se nađe jedino na marginama APEK-a i da bude odloženo dok se većina istih lidera ne sastane nekoliko dana kasnije u Maleziji, na bezbednosnom samitu ASEAN-a.
Na forumu APEK-a, koji je osnovan 1989. godine radi promovisanja slobodne trgovine, Sporazum o transpacifičkom partnerstvu će verovatno biti glavna tema diskusije.
“Transpacifičko partnerstvo je prva akcija na putu realizacije tih početnih ciljeva APEK-a, uspostavljenih pre više od 20 godina”, objašnjava Fred Bergsten iz ekonomskog instituta Piterson.
Osim Kine, skoro sve zemlje članice te organizacije, koje još nisu deo sporazuma, izrazile su interesovanje da se pridruže.
Uz svoj usporeni ekonomski rast, Peking kako izgleda nije siguran da li da se pridruži paktu o slobodnoj trgovini koji predvode SAD ili da pokuša da oživi zastale alternative koje obuhvataju Zonu slobodne trgovine u Aziji i Regionalno sveobuhvatno partnerstvo.
“U svakom slučaju, Kina oseća da je značajno onemogućena time što je ostavljena po strani i mislim da oni pokušavaju da ustanove koja njihova strategija će biti najbolja da se povrate”, smatra Bergsten.
Prošle godine na zasedanju APEK-a, Kina se sa svojih 50 milijardi Azijske infrastrukturne investicione banke pojavila kao glavni ekonomski lider, ali uz Sporazum o transpacifičkom partnerstvu, Sjedinjene Države sada određuju uslove za trgovinu.