Samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje održava se ove nedelje u jeku ogromnih globalnih previranja, kažu posmatrači. Odluke sa samita APEC-a nisu obavezujuće, ali mogu da postave temelje za konkretnije sporazume na drugim forumima.
Od sukoba Izraela i Hamasa do rata u Ukrajini - ovogodišnje okupljanje svetskih lidera na samitu APEC-a ne liči ni na jedno drugo u novijoj istoriji.
Ali Vajn, analitičar kaže da je značajan i verovatno bez presedana. "Trenutno imamo sistemsku nestabilnost kakvu verovatno nismo videli od kraja Hladnog rata."
Postoje i potencijalni ekonomski efekti tih sukoba.
“Postoji nestabilnost koja povezuje regione kroz lance snabdevanja i razne druge kanale. Uprkos svim pričama o odvajanju i smanjenju rizika, važno je imati na umu da u globalnoj ekonomiji i dalje u velikoj meri postoji međusobna zavisnost", kaže Vajn.
Dvadeset jedna članica APEC-a ne samo da ima različita mišljenjima o sukobima, već postoje i drugi izvori neslaganja. Postoje teritorijalni nesporazumi u Južnom kineskom moru i tenzije se nastavljaju između Sjedinjenih Država i Kine. U tom kontekstu, zemlje će pokušati da pronađu zajednički jezik i razgovaraju o neobavezujućim temama, sa planom koji je postavila zemlja domaćin.
“Zaista smo se fokusirali na stvari kao što je unapređenje pravedne energetske tranzicije i održivog poljoprivrednog sistema u Azijsko - pacifičkom regionu, i uspostavljanje održive i inkluzivne trgovine širom tog područja", objašnjava Met Marej, američki zvaničnik u APEK-u.
Drugi povod za zabrinutost je kako da se smanji rizik u lancu snabdevanja, sa lekcijama naučenim iz kraha izazvanog pandemijom koronavirusa.
Your browser doesn’t support HTML5
Lideri APEC-a okupljaju se u jeku svetskih sukoba
Robert Holimen, bivši zamenik američkog izaslanika za trgovinu, smatra da je "ono što ćete videti neka vrsta otpornosti kako bi bili sigurni da nema ni jedne slabe tačke u slučaju pandemije."
Na primer, dok Sjedinjene Države uvoze više robe iz zemalja kao što je Vijetnam, Kina je i dalje deo lanca nabavke.
“Mnoge od sirovina i komponenti još uvek se proizvode u Kini", kaže Kristofer Teng sa Univerziteta Kalifornije.
Članice APEC-a nastaviće da prate kinesko-američke odnose i posle samita. Prema poslednjem istraživanju centra Pju, javnost u mnogim zemljama je više naklonjena Sjedinjenim Državama - od kojih se očekuje da intervenišu kada je riječ o unutrašnjim pitanjima - nego Kini.
“Sjedinjene Države takođe uglavnom više uzimaju u obzir interese drugih zemalja nego što je to slučaj sa Kinom, i više je verovatno da će doprineti globalnom miru i stabilnosti", ističe Lora Silver iz Istraživačkog centra Pju.
Analitičar Ali Vajn dodaje da će Sjedinjene Države i Kina morati da pronađu način da koegzistiraju. "Za razliku od Hladnog rata, koji se završio raspadom Sovjetskog Saveza, Vašington i Peking ne ide nikuda. Konkurencija će imati svoje oscilacije, ali ne I kraj”.
Pored Kine i SAD-a, ekonomije APEC-a čine otprilike polovinu svetske trgovine i 60 odsto globalne ekonomije. U međusobno povezanom svetu, analitičari kažu da će lideri morati da prevaziđu razlike da bi rešavali pitanja kao što su klimatske promene i nesigurnost u snabdevanju hranom.