U Srbiji trenutno ima 3.530 migranata i izbeglica, a procenjuje se da je još 500 njih u tranzitu, odnosno van prihvatnih centara, dok je i dalje najveći problem neregulisan status zbog kojeg ostaju da borave u okviru migrantskih kampova, kao i prisilno vraćanje.
Iako se beleže novi dolasci, zbog istovremenih odlazaka iz zemlje broj izbeglica i migranata se nije značajno promenio, rečeno je na na Okruglom stolu "Primena zakona o azilu u Srbiji" koji u okviru projekta "Pomoć na putu" organizuje Fondacija "Ana i Vlade Divac".
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Nikolas Bizel rekao je da države imaju zajednički pristup kada je u pitanju migranstka kriza i da procedure moraju svuda biti iste.
"Morali smo da prilagodimo naš sistem kako bi bio fer i humaniji, ali i strog prema onima koji čine zloupotrebe, a zemlje su zajednički odredile obaveze u primanju migranata,” rekao je Bizel.
Jedan od najvećih problema kada su migrant u pitanju, ali i najčesći oblik kršenja prava koji se pokazao u praksi je prisilno vraćanje.
Dušan Aralica iz Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) rekao da je odbijanje azila, odnosno vraćanje na granicama jednako proterivanju, ali da se to ne tumači tako, jer ta lica ne traže međunarodnu zaštitu.
Kako je objasnio, u Srbiji postoji nemali broj lica koji bi zadovoljili uslove da dobiju azil, ali oni to ne žele.
"Nemamo mogućnosti za to jer ne možete nikog naterati na nešto što neće,” rekao je predstavnik UNHCR-a, navodeći da je prisilnih migracija u svetu sve više.
On je rekao da postoje lica koji su prisilni migranti i oni koji su neprisilno ušli u zemlju, i da i jedni i drugi imaju prava, ali ne istog nivoa. Ono što nedostaje jeste da se obezbede mehanizmi kako bi se utvrdilo "ko je ko", pošto se to ne može znati kada neko uđu u zemlju.
“Ako pogledate da preko 30 000 ljudi odlazi godišnje iz Srbije, potpuno je razumljivo zašto neko od migranata ne želi da se prijavi za azil. Oni žele da se prijave za azil u Nemačkoj, a ne ovde,” objašnjava Aralica.
S obzirom da su u takvim slučajevima migrant suočeni sa neuređenim statusom, oni su osuđeni na boravak u prihvatnim centrima i život u skučenom prostoru bez prava i slobode kretanja.
Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice i migracije rekla je da je novim Zakonom o azilu koji se primenjuje tek od juna, Komesarijat dobio šira, nova ovlašećenja i da izmene u zakonu predstavljaju dobar temelj za zaštitu kategorija ugroženih, a posebno maloletnih.
U martu ove godine usvojen je novi zakon o azilu i privremenoj zaštiti kojom su uvedene novine u postupak traženja azila i pružanje zaštite.
U izveštajima u okviru projekata "Pomoć na putu" iz avgusta ove godine navodi se da migranti dolaze iz Grčke i Bugarske, prolaze kroz Srbiju i kreću se ka Bosni i Hrvatskoj oi dalje na zapad Evrope. U tom mesecu zabeležen je i najveći porast maloletnika bez pratnje od početka godine.
Marija Tomić iz Fondacije "Ana i Vlade Divac" rekla je da se radilo dosta na unapređenju uslova smeštaja, a da se mreža od oko 20 ogranizacija zalaže se za to da im se obezbedi kako socijalna, zdravstvena tako i psihosocijalna zaštita.
Učesnici konferencije rekli su da bi trebalo omogućiti da sve informacije u vezi s azilom budu štampane na jeziku kojim se služe izbegla lica kako bi se pospešila njihova bolja informisanost o pravima i potrebnim procedurama.