Dok se u svetu danas (20. jun) obeležava Svetski dan izbeglica, broj ljudi koji beže od nasilja širom arapskog sveta se povećava. Prodemokratske pobune se brutalno guše u zemljama kao što su Libija i Sirija, prisiljavajući desetine hiljada ljudi na bekstvo u neizvesnu budućnost. Mnoge izbeglice namaju mnogo nade da će se ikada vratiti u mesto koje su smatrali svojim zavičajem.
Izbeglički logor u Jajladagu u blizini turske granice sa Sirijom. Tu živi oko tri i po hiljade ljudi, ali se taj broj svakodnevno povećava. Njegovi stanovnici su pobegli iz straha, napuštajući svoje domove i zemlju koja im pripada. Oni su deo talasa Sirijaca koji beže od vladinog gušenja prodemokratskih protesta, kao najnoviji begunci od „arapskog proleća“.
Dvadesetog juna se obeležava Svetski dan izbeglica Ujedinjenih nacija. Hiljade ljudi koje su u bekstvo naterale pobune i sukobi širom arapskog sveta, čine ovu godinu posebno teškom, kaže Mans Najberg, iz Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, odnosno UNHCR-a.
„To je u suštini poslednji očajnički potez koji preduzimate kada vam ništa drugo ne preostaje. Kada vam kuća gori, a vojnici napadaju vaš grad, jednostavno morate da odete.“
Oko izbegličkog logora Šuša na tuniskoj granici sa Libijom, na pomolu je peščana oluja. Od početka sukoba u Libiji u februaru, tuda su prošle hiljade izbeglica, pretežno gastarbajtera iz Afrike. Proteklih nedelja se u logoru širi nasilje između pripadnika različitih nacionalnosti. Desetine izbeglica su poginule kada je u delovima logora podmetnut požar.Šišaj Tesfaj je izbeglica iz Eritreje.
Libijci beže od nasilja u toj zemlji
„Pre dest dana izgubili smo četiri brata. Izgoreli su u šatoru. Nisu mogli da pobegnu, jer je šator bio vrlo zapaljiv, tako da nisu imali vremena. Jednostavno se zapalio i nestao za pet minuta.“
U logoru živi i oko hiljadu dece. Privremena škola koju su podigle Ujedinjene nacije, takođe je izgorela. Uz nove peščane oluje i požare u kojima nestaju delovi logora i dotok imigranata koji se ne smanjuje, radnici u Šuši podižu nove šatore i logor se širi prema pustinji. Uslovi za život su izuzetno teški, ali izbeglice više ne mogu da se vrate u Libiju zbog nasilja. Mnogi kažu da je isto toliko opasno i u zemljama iz kojih su došli. U stvari, oni jednostavno nemaju gde da se vrate. Sa takvom situacijom je suočeno oko tri i po hiljade izbeglica u ovom logoru, ljudi iz zemalja kao što su Eritreja, Somalija, Sudan, Čad i Irak.
„Svi mogu da vide kako je u Libiji. To je kao građanski rat. A libijski narod ne voli ljude iz Afrike, Libijci misle da oni nisu Afrika. Ako bih se vratio u Libiju, to bi bila glupost, bio bih lud.“
Ujedinjene nacije procenjuju da širom sveta ima sedam miliona izbeglica kao što je Šišaj, ljudi koji nigde nemaju bezbedno utočište.
„Najveći današnji problem su takozvane produžene izbegličke situacije, u kojima ljudi žive kao izbeglice decenijama, generacijama, bez ikakvog rešenja na vidiku.“
Za desetine hiljada ljudi koji beže iz Libije, obećanje novog života u Evropi može da se kupi za oko 1500 dolara, što je prosečna cena prelaska Mediterana brodom. Većina pristiže ovde na italijansko ostrvo Lampeduza, pored severnoafričke obale – brodovima koji su veoma preopterećeni i često nesigurni. Mahruf je gastarbajter iz Bangladeša koji je živeo u Tripoliju.
„Previše je borbi celo vreme, vlada i pobunjenici su u ratu. Ljudi stalno umiru. Zbog toga sam došao ovde u Italiju. Proveo sam pet dana na brodu. Svi smo imali mnogo sreće. Kada smo doplovili, brod se razlupao o stenje.“
Te noći kada se Mahrufov brod nasukao na stenje, tri putnika su umrla. Veruje se da se u traganju za boljim životom proteklih meseci udavilo nekoliko stotina izbeglica. Ujedinjene nacije procenjuju da su 43 miliona stanovnika planete raseljeni. Svetska organizacija kaže da jedino dugoročno rešenje može da bude kraj sukoba koji prisiljavaju ljude na bekstvo iz svojih kuća – u nepoznatu budućnost.