Američki Kongres razmatra promene u imigracionom zakonu u nastojanju da privoli strance koji stiču visoke diplome na američkim univerzitetima da ostanu i rade u zemlji kako bi pomogli Sjedinjenim Državama da ostanu globalno konkurentne.
Neki to nazivaju 'odlivom mozgova u obrnutom smeru.' Strani studenti pristužu na američke univerzitete kako bi stekli magistarske i doktorske diplome iz nauke, tehnologije, elektrotehnike i matematike. Medjutim, mnogi od njih, poput 25-godišnjeg Jifang Weija iz Šiana u centralnoj Kini, možda neće moći da dobiju vizu da rade u Sjedinjenim Državama posle studija.
„Da – veoma, veoma sam zabrinut.“
2009. strani studenti su činili dve trećine doktoranata u fizici i elektrotehnici na američkim univerzitetima. Šijao Ćin je iz Pekinga i radi na doktoratu o oblasti kompjuterskih nauka na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu. On bi voleo da radi za Gugl, Jahu ili Majkrosoft.
„Očigledno, želeli bismo da ovde ostanemo nekoliko godina, ali ako ne budemo mogli da dobijemo vizu moraćemo da odemo.“
Sjedinjene Države ograničavaju broj stranaca koji mogu da traže posao u Sjedinjenim Državama, dok kritičari kažu da restriktivna imigraciona politika nanosi štetu sposobnosti Amerike da zadrži najuspešnije studente. Kongresmenka Zoi Lofgren je iz Kalifornije.
„I mada smo svojevremeno tražili od najinteligentnijih ljudi na svetu da dodju i žive ovde sada ih odbacujemo. Imamo obrazovane, najbolje studente sveta na našim univerzitetima, ali ih više ne zadržavamo da obogate našu naciju.“
Visokotehnološke kompanije regrutuju radnu snagu na najboljim američkim univerzitetima. Medjutim, neke kompanije, poput „Teksas Instruments-a“, ukazuju da može da potraje čak deset godina dok njihovi strani radnici steknu pravo na stalni boravak u Sjedinjenim Državama. Darla Vitaker je podpredsednik kompanije „Teksas Instruments“.
„To nije održivo, jer nanosi štetu našoj kompaniji i našoj industriji i predstavlja teret i stres za naše službenike.“
Sjedinjene Države sada ograničavaju broj imigranata na osnovu kvota utvrdjenih za pojedinačne zemlje. To znači da studenti iz velikih zemalja generalno najduže čekaju. Nedavna studija Nacionalne fondacije za američku politiku (www.nfap.com) navodi da bi visokokvalifikovani Indijac mogao da čeka čak 70 godina da bi stekao status stalnog boravka u SAD. Vivek Vadva radi na studiji o imigrantima preduzetnicima i predaje na univerzitetima Harvard i Djuk.
„Izgubili smo predstavu o stanju stvari. Suština svega je konkurencija. Ako ne zadržimo te ljude, ako nismo konkurentni, izgubićemo. Postaćemo zemlja trećeg sveta, a oni će postati - mi.“
Kongres proučava načine da promeni američku imigracionu politiku. Medjutim, za sada nema konsenzusa o tome kako promeniti smer ovog trenda i zadržati naučnike poput Jifang Veija i Šiao Ćina u Sjedinjenim Državama kada steknu diplomu jednog od najuglednijih američkih univerziteta.