Malarija ponovo preti

  • Viduši Sinha

Malarija ponovo preti

Smanjenje broja smrtnih slučajeva zbog malarije i progres u pronalaženju delotvorne vakcine protiv malarije ulivaju nadu da će ta bolest uskoro biti iskorenjena u celom svetu. Međutim, istraživači koji su se nedavno okupili na godišnjem sastanku Američkog udruženja za tropsku medicinu i higijenu u Filadelfiji predstavili su novu globalnu mapu malarije koja izaziva novu zabrinutost u vezi sa tom bolešću.

U trenutku kada su zdravstveni stručnjaci pomislili da su na putu da dobiju bitku protiv malarije, bolesti od koje umre oko 800 hiljada ljudi širom sveta svake godine, nekada manje važna vrsta parazita malarije sada se pokazala kao glavna pretnja javnom zdravlju – i to daleko složenija i smrtonosnija od one koji je upotrebljena u testovima za vakcinu.

Malarija koju izaziva vrsta parazita Plazmodijum vivaks dugo se smatrala više benignom od bolesti koju izaziva Plazmodijum falciparum, vrsta koja preovladjuje u Africi. Medjutim, najnoviji globalni podaci pokazali su da to više nije tačno, kaže Piter Geting sa univerziteta Oksford, koji je sa Glasom Amerike razgovarao putem Skajpa.

Plazmodijum vivaks je veoma značajan, veliki problem za globalno zdravlje. On izaziva smrt ljudi u mnogo većem broju nego što se ranije mislilo i zapravo više ljudi je izloženo riziku od vivaksa globalno nego što je bilo od Plazmodijum falciparuma“.

Geting se nalazi na čelu istraživanja pod nazivom „Malarija atlas projekat“, koji predstavlja novi način za praćenje promena u globalnom širenju malarije. Geting kaže da je oko 2,8 milijardi ljudi izloženo riziku od te nove vrste malarije i dodaje da se sredstva za borbu protiv bolesti svrstavaju od nedelotvornih do nepostojećih.

„Važna činjenica u vezi sa vivaksom je to što ta vrsta malarije ne preovladjuje u Africi, gde je vrsta falciparum dominantna. Vivaks predstavlja problem u delovima sveta u kojima su odredjene oblasti prenaseljene ljudima. To je značajan problem u Indiji, Indoneziji i u većem delu centralne i jugoistočne Azije.“

Stručnjaci takodje ističu da preventivne mere, kao što su mreže natopljene pesticidima koje se postavljaju oko kreveta, nisu toliko delotvorne protiv vivaks parazita zato što će komarci koji ga prenose verovatnije napasti svoju žrtvu izvan kuće nego unutar nje.

„Plazmodijum vivaks može da miruje u ljudskoj jetri i boravi u njoj mesecima, čak godinama. I dok je unutra, na taj odredjeni stadijum razvoja parazita ne deluju lekovi koje koristimo protiv falciparuma. Tako da možete da tretirate osobu i ona će se oporaviti, ali ne lečite koren infekcije.“

Najpoznatiji lek protiv malarije izazvane vivaksom je primakvin, ali on zahteva 14-todnevni režim koji je teško sprovesti u mnogim zemljama pogodjenim malarijom. Lek takodje izaziva ozbiljne sporedne efekte kod ljudi sa naslednim poremećajem krvi, što je veoma često u regionima u kojima je vivaks preovladjuje. U toku su istraživanja novih lekova za borbu protiv vivaksa koji obećavaju bolje rezultate.