Cene benzina i američka politika

  • Džim Rendl

Naftna bušotina u Teksasu

Svetske cene nafte su naglo rasle tokom proteklih šest meseci, što izaziva veliko nezadovoljstvo potrošača i usporava ekonomski rast. U Sjedinjenim Državama, poskupljenje benzina je postalo politička tema predsedničke kampanje. Američki eksperti preporučuju različite načine smanjenja cena, od puštanja u promet rezervi nafte, do ograničavanja tržišnih špekulacija.

Cene benzina u Sjedinjenim Državama su stigle do nivoa koji izaziva veiko nezadovoljstvo mnogih vozača. Glavni ekonomista Američkog instituta za naftu, Džon Felmi, kaže da poskupljenje benzina izaziva povećana potražnja nafte u velikim ekonomijama u usponu.

„Nema zbora da zemlje u usponu koriste više nafte nego razvijene zemlje i sve prognoze su da će se ta potrošnja povećavati.“

Promenljive cene goriva primoravaju velike potrošače energije kao što su avioprevoznici, da sklapaju ugovore koji im daju pravo da kupuju gorivo po određenoj ceni u određenom trenutku, da bi cene u budućnosti bile izvesnije. Ali drugi investitori kupuju i prodaju takve ugovore u potrazi za profitom, bez namere da se late isporučivanja nafte. Kritičari kao što je Mark Kuper, iz Američke potrošačke federacije, nazivaju takve investitore špekulantima i kažu da ulaganjem novca u tržište, oni povećavaju potražnju i nanose štetu potrošačima.

Špekulisanje je veoma bitno povećalo cenu nafte sa 70 dolara na više od stotinu.“

Kuper kaže da bi bolji poreski zakoni smirili tržišta davanjem prednosti dugoročnim investicijama, dok bi bolja regulativa mogla da ograniči broj ugovora koje bi mogli da drže špekulanti i ograniči vreme u kojem bi mogli da sklapaju ugovore. Međutim, drugi stručnjaci kažu da na povećanje cena utiče zategnutost sa Iranom zbog sumnje da razvija nuklearno oružje, jer bi ekonomske sankcije ili vojni sukob mogli da prekinu izvoz ovog velikog proizvođača nafte.

Mohsin Kan iz Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, kaže da strah od nestašice goriva igra veću ulogu nego špekulisanje sa sadašnjim cenama. On kaže da bi Vašington mogao da utiče na smanjenje cena otvaranjem američkih strateških rezervi nafte, kojima bi se nadoknadio manjak u slučaju sukoba sa Iranom.

„U stvari, uveren sam da bi u slučaju da su Sjedinjene Države objavile da će početi da koriste deo nafte iz svojih rezervi, ako iranska nafta nestane sa tržišta, verujem da bi se cene smanjile.“

Cena benzina u nekim delovima Sjedinjenih Država premašuje 4 dolara za galon, što je oko dolar i pet centi za litar. Premda je to jeftinije nego u mnogim zemljama, poskupljenje benzina postaje političko pitanje. To je zbog toga što prosečna američka familija godišnje troši oko tri hiljade litara i mnogi birači traže da izabrani zvaničnici preduzmu akciju. Ali ekonomisti ukazuju da se cene nafte određuju na svetskom tržištu i da Vašington u kratkoročnom pogledu ne može mnogo da uradi da bi ih promenio.