Američka agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja - NASA - planira da kasnije ove godine okonča 30-godišnji program letova orbitalnih letelica, poznatih kao šatl. Prvi put otkada su počele da šalju ljudske posade u svemir, Sjedinjene Države nemaju letelicu koja će odmah nastaviti da prevozi američke astronaute do Međunarodne svemirske stanice. Nekolicina bivših astronauta izrazila je zbog toga zabrinutost za budućnost američkog programa za istraživanje svemira.
"Ta ogromna praznina zaustavlja dah i tek tada shvatate šta mi sve imamo na zemlji".
Kada je Džim Louel 1968. godine u kapsuli Apolo 8 obleteo oko meseca ljudi na zemlji bili su zadivljeni. Amerikanci su bili sve bliži spuštanju na mesec, što su i postigli sledeće godine.
"Srećem ljude u 50-tim i 40-tim godinama koji su tada bili deca i koji mi kažu: 'Vi ste me podstakli da postanem inženjer, ili naučnik' i slično", kaže Džim Louel.
Jedna od njih je Pamela Melroj, koja je postala astronaut i 2007. komandovala šatlom Diskaveri.
"Verujem da je Apolo nadahnjivao generacije učenika i da će isto biti sa šatlom", rekla je Pamela Melroj.
Ali Louel kaže da bez šatla ili neke druge letelice nove generacije neće doživljavati entuzijazam koji je podsticao dosadašnji snažan program svemirskih istraživanja.
"Kritikujem način na koji se odvija taj program jer je bio važan deo mog života pa bih želeo da se on nastavi iako strahujem da neće", kaže Louel.
Prvo lansiranje šatla Kolumbija, 12. aprila 1981
Početak kraja programa šatla počeo je 2003. kada se šatl Kolumbija raspao prilikom povratka na zemlju. Pamela Melroj učestvovala je u istrazi o uzrocima te nesreće.
"Tragedija Kolumbije bila je veoma bolna za sve nas. Mnogi su poverovali da su orbiteri previše podložni kvarovima da bismo nastavili da letimo na njima. Nisam sigurna da se slažem sa tim. Smatram da je bilo vreme da odemo dalje od niske orbite oko zemlje, ali nas je ta nesreća podsetila da je to opasan posao", kaže Pamela Melroj.
Drugi motiv bilo je sve skuplje finansiranje letova. NASA kaže da jedno lansiranje šatla košta 450 miliona dolara. Ali Louel ističe da se tim novcem plaćaju poslovi na zemlji i podstiče tehnološki razvoj.
"Ni cent se ne troši u svemiru, sve se troši na zemlji. Troši se na poslove koji donose nove tehnologije, a koji su rašireni po čitavoj Americi", kaže Louel.
Prošle godine predsednik Obama je predstavio svoju viziju američkig svemirskog programa, uključujući razvoj tehnologije za spuštanje ljudi na Mars, ali ne i na mesec. Pamela Melroj kaže da bi o tome trebalo ponovo razmisliti.
"Teško je otići na šestomesečni let bez ikakve prakse, pa je mesec očigledan izbor. Neki asteroid bi takođe bio dobar. Mnogo štošta govori za i protiv, ali mislim da ćemo pre tog gigantskog skoka napred, ka Marsu, morati negde da ga uvežbamo", kaže Pamela Melroj.
Vizija predsednika Obame obuhvata podsticanje privatnih kompanija da razvijaju sledeću generaciju svemirskih letelica. U međuvremenu, astronauti će morati da se oslone na ruske rakete tipa Sojuz za letove do i od Međunarodne svemirske stanice.
"To nas košta 60 miliona dolara po letu, ali je dugoročno gledano prilično jeftino u poređenju sa novcem koji ćemo davati privatnim kompanijama da rade isto", kaže Louel.
NASA je nedavno pristala da plati 75 miliona dolara kompaniji Spejs iks da razvije letelicu koja će naslediti šatl. Kompanija kaže da će letelica nazvana Dragon, testirana u decembru, moći da ponese sedmoro astronauta u orbitu za svega 20 miliona dolara po osobi. Spejs iks planira da prvi takav let obavi 2014. godine, tri godine pošto poslednji šatl bude leteo oko zemlje.